Добродошли!
EH…. Glasu, da su jeke tvoje znak mom spasu, eh,da su……….. Slogu, zaspala bih kraj tvojih nogu, eh,da mogu………. Reči, barsunasta goro ječi, eh,zaleči………. Misli, bez tebe, u grču dušu stisli, eh,kako bi svisli…… Pesmo, gde rodismo se,davno besmo, eh,da jesmo……..
Boli me više jutro bez smisla od noći bez zvezda teška ko kamen duša od suza pokisla u srcu gasi plamen jednog dolaska Tišina me ova hrani sopstvenim mislima samo moja savest brani da budem sanjana Do granice mi smo došli dalje je tudje dalje se ne sme mi bićemo zajedno samo u … Настави са читањем “DUŠA OD SUZA Stana M.”
Boli me više
jutro bez smisla
od noći bez zvezda
teška ko kamen
duša od suza pokisla
u srcu gasi plamen
jednog dolaska
Tišina me ova hrani
sopstvenim mislima
samo moja savest brani
da budem sanjana
Do granice mi smo došli
dalje je tudje dalje se ne sme
mi bićemo zajedno samo
u redovima ove pesme
ZA ISTIM STOLOM…. Još se ne zna u kojoj birtiji beše ovog sveta, al’ istina je ,sećam ih se, za istim stolom… Dve dame,rekla bih od dobrih sijaset leta, vidno umorne behu,a napolju oblaka prolom…. Čim stupih tada za postavljen sto, čuh,u kutu, što naručen beše, za neke zvanice druge: „Dajte amo, te … Настави са читањем “ZA ISTIM STOLOM……Aleksandra Mladenović”
ZA ISTIM STOLOM….
Još se ne zna u kojoj birtiji beše ovog sveta,
al’ istina je ,sećam ih se, za istim stolom…
Dve dame,rekla bih od dobrih sijaset leta,
vidno umorne behu,a napolju oblaka prolom….
Čim stupih tada za postavljen sto, čuh,u kutu,
što naručen beše, za neke zvanice druge:
„Dajte amo, te trpeze! Donesite i meku i ljutu,
sa dušom za predjelo, sa prelivom tuge..“
„A za mene isto, al’ sa kremom od radosti!
Nek’ je slađi, dajte, one najslađe vrste!“-
Sve s pogledima prekim i silinom nežne jarosti
dok duvaše, uz drhtaje, u modre ledene prste…
Ne sećam se samo koja stiže ranije do stola
kad uđoh, već behu skupa, tu, u polutami….
Možda baš dama sa blatnjavim rukavom od bola
il’ gospođa draga sa plastičnom ružom u marami….
K’o bih mog’o znati reči što međ’ njima behu
dok sladiše se do kasno sa predjelom sočnim…
Čekah da vidim šta ubija me u njihovom smehu
golica mi maštu i trne razum mukom bezočnim…
Došapnu mi, :“Uz dušu i čaše suza i krvi ispijaše“,
ona draga muza što dade im od gozbe, te svete…
Pogledom me krznu dama, pa mi kaplje izbijaše
otkapaše pesme niz obraze, te zaplakah k’o dete…
Shvatih tada, da na stolu im ležaše duša moja,
nidočija drugo, umoru, zalogaj im beše mio…
Ustadoh iz kuta, bežajući, sva od hladnog znoja,
utrnuta slikom pred očima događaja što se zbio….
Po pločniku otočio mi se život u razlivene boje,
ulična me staza vođaše ,ah, do lažnog bestraga…
Pogledah u čudu , pred vratima, gle,već stoje,
dve dame za isti stolom, sada, ispred moga praga…
Još ne zna se u kojoj zabiti beše ovog sveta,
al’ istina, sećaću ih se, u tom kutku tamnom…
Vremešnih dama od svojih , dobrih, sijaset leta
pod ruku, niko do sreća i tuga,……sa mnom…..
Na izvoru… Život je rijeka… Godinama teče… Na izvoru se rađa Koritom teče… U ušću se uliva *** Jedno veče… Prene u trenu… Zatalasa… Istopi se u pjenu… *** Sjećanje… Jednom davno… Jedan je život Živio život… Na izvoru…
Na izvoru…
Život je rijeka…
Godinama teče…
Na izvoru se rađa
Koritom teče…
U ušću se uliva
***
Jedno veče…
Prene u trenu…
Zatalasa…
Istopi se u pjenu…
***
Sjećanje…
Jednom davno…
Jedan je život
Živio život…
Na izvoru…
ТАЈНА Нико не зна за моју тајну колико речи у себи гушим, колико ме пута окрутно мрве и подигну, опет, када се срушим. Нико у мојој тајни не живи до одраза маском скривеног лика, у њој не живи ни јуче ни сутра, она је перо немог песника. А тајна … Настави са читањем “TАЈНА-А.Младеновић”
ТАЈНА
Нико не зна за моју тајну
колико речи у себи гушим,
колико ме пута окрутно мрве
и подигну, опет, када се срушим.
Нико у мојој тајни не живи
до одраза маском скривеног лика,
у њој не живи ни јуче ни сутра,
она је перо немог песника.
А тајна је у титрају душе,
у сталној потрази спознаје своје,
питање вечно:”Колико сам њена,
а колико од ње је само моје?”
Нек’ час слатке истине чека,
нек’ не жури дану тајна у сени;
кад питање једном то не буде више
ничега неће остати у мени.
Александра Младеновић.2005.
Pesma starog Satira Neodoljivoj… Evo, skaredne pesme koju neki moj ispisnik stari, ni pijan, da napiše ne sme čast staračku da ne kvari. (…) Ja sam neko sasvim drugi: Satir -u životu na sve sviko- čas Bog, a čas niko! Odan dugi; šumu gora, peni mora; … Настави са читањем “Pesma starog Satira-Miljojko Milojević”
Pesma starog Satira
Neodoljivoj…
Evo, skaredne pesme
koju neki moj ispisnik stari,
ni pijan, da napiše ne sme
čast staračku da ne kvari.
(…)
Ja sam neko sasvim drugi:
Satir -u životu na sve sviko-
čas Bog, a čas niko!
Odan dugi;
šumu gora, peni mora;
mesečevoj plavoj seni
i lepoj, ljupkoj, strasnoj, ženi-
tom neodoljivom, nežnom, biću
zbog kog zvezde i zore sviću.
(…)
Kada bejah malo lepši, manje luđi, nego sada,
mrzeo sam Don Žuane i Markiza de Sada;
divio se Kazanovi -osvajaču ženskih srca,
jer koju je poželeo -iskreno je i voleo.
Divio se iz sveg srca
i podvigu vojvode Dobrnjca-
kom carica vojnu pomoć hitno dade
zbog parade
u krevetu,
te Vožd kliknu u Sovjetu:
“Fala k*…i Petru Dobrnjcu!
Kojekude, najzad,
stiže pomoć u džebani,
obećana još polani…”
(…)
Mnogo puta
na kamen sam ludi stao
i, ponekad, tužan pao.
(…)
Žgoljav, smotan i ne lep
od čežnje slep,
igrao sam na vic, šalu -biser duha
i često bi iznebuha
neka nežna, ljupka, lepa
uspevala da me ščepa…
(…)
I sad -kad nisam mlad,
bukne u srcu satirski plamen
i opet stanem na ludi kamen.
I hoću i hoću i danju i noću!
(…)
Ali …
Neodoljiva kaže, u sebi i svima:
“Pih, starac! Jedva se klima,
a spopada…
Lud, čemu li se samo nada!?”
(…)
I tad-
nastaje košmar -ljubavni jad,
što boli, boli, kad se voli
bio star, ili mlad!
(…)
Sve je to ljubav, pokretačka snaga života-
divota
u srcu što kuca,
a među bedra puca.
(…)
Vraćam se svom satirskom logu
da sanjam Neodoljivu danju i noću
što je volim, što je hoću.
(…)
Eh, ala su ovi snovi slatki!
To umovi, uštogljeni, kratki
ni, slučajno, pojmiti ne mogu.
(…)
Ovo je bio epilog,
smejte se, grdite me…
I nek vas od Satira (ne)sačuva Bog!
Miljojko Milojević
Toliko vremena suza laži i bola za samo jedan tren sreće zatrpane godinama U čijem to srcu može da stane toliko ljubavi da se nikad ne zaboravi ne odustane U čijim očima zelena proleća sanjaju san mirisnih cvetova Istina je samo jedna za mnogo vekova.
Toliko vremena
suza laži i bola
za samo jedan tren
sreće zatrpane
godinama
U čijem to srcu
može da stane
toliko ljubavi
da se nikad
ne zaboravi
ne odustane
U čijim očima
zelena proleća
sanjaju san
mirisnih cvetova
Istina je samo jedna
za mnogo vekova.