
БАЛАДА О ВОДОПЛАВНОЈ ЗЕМЉИ
По Србији земљи кад се шћаше
Две Мораве под Сталаћом сташе
Две Мораве небеске плавуше
Како сташе ту град засноваше
Како сташе љубав крунисаше
Обгрлише госпођу Јелицу
Обгрлише војводу Пријезду
Венчаше их скоком у Мораву
Када цвату јаблани и лузи
То Јелица точи груди беле
Кад мирише смиље и босиље
Разлива се њена душа селе
Кад се ваља дрвље и камење
Кад хајдуци из потаје газе
То Пријезда по Морави оди
Нит му знају стазе нит богазе
Кад Србију Морава поплави
Сви мисле на времена давна
Не, то њина љубав се разлива
Србија је од тад водоплавна
© Љубиша Бата Ђидић
(Прочитано: 87 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.178 пута)
Učim snove da misle,
daću im prozore da ih budi sunce
E,moji snovi..kako je meni,
kad sve iz sna sve ode
Severnjaču primećujem
neko mi je poklonio davno
i ja je zavolim
Slavim je radošću
gospodine Bato Đidiću
Hodala sam ulicama Kruševca
ponosna
U ruci mi drugi pokušaj pesnikinje
uz pomoć vaše recenzije
Pozdravljam Vas
Vera Miladinov sa posvetom koju ste mi napisali: “Žena koja razume sve”
Već odavno pesnikinja, izdala 7 knjiga i imam sajt sa 11400 pregleda
http://www.svemojepesme.wordpress.com
S radošću vas pozdravljam jer znam da ste dobro