Vidiš li, putniče, kuda koračaš?
Misliš, grad kao svaki drugi,
domovi,bulevari dugi,
sivilo,zagušenje, svetiljke žute.
iza svakog ugla pesme čuješ.
Na trgu svaka stvar je
obično,svakodnevna.
Misliš,nema čime da se dici.
Ulicom ovom vedrom
koju sada gaziš stopom,
Tu gde sad stoiš, putniče,
oko tebe veliki park,
lišća pregršti,
prekrilo predvečerje
Kalemegdanske tvrđave.
Gde se deca sad igraju,
tu možeš videti, putniče,
To je ljubav
što se retko nađe
i tu Sava ljubi Dunav.
Čini ti se koračaš,
ulicom običnog grada,
šetaju ljudi nasmejana lica,
svuda dece i vrabaca,
ne stidi se ,istoriju ima.
Znaš li gde si,stigao putniče?
Beograd ti raširio krila.
Данка Мијатовић рођена 12. јануара 1981. године, живи под крилима Авале у предграђу главног града Србије. Ова Београђанка стваран свет живи у Врчину остварена као мајка и супруга. Поезијом лута кроз време и сећања својих снова, а светлост неба угледала је прва збирка љубавне поезије "Луталица". Позитивне резултате остварила је на манифестацијама такмичарског духа, где је награђивана првом наградом и похвалом од стране песника Драгана Лукићa. Члан је Међународног књижевног удружења “Неказано”. Почасни члан планинарског друштва "Радан" Бојник-Лесковац.
Поред поезије коју неизмерно воли, бави се и хуманитарним радом и редовни је активиста Савеза Слепих Београда.
Види све чланке од Danka Avramović Mijatović
