Категорија: Uncategorized

Žar bola – Kristina Simic

Nocas je pepeo sa tvoje cigare Pao na moje lice Vetar ga je zalepio za moj obraz Dok sam hodala kroz vrele nocne ulice… Al žar je opekao moje srce U hiljadu se raspalo kamencica Zelim da zaboravim sve u Pijanstvu bola i igri senki i lazi Krila si mi dao, a ja luda Shvatila … Настави са читањем “Žar bola – Kristina Simic”

Nocas je pepeo sa tvoje cigare
Pao na moje lice
Vetar ga je zalepio za moj obraz
Dok sam hodala kroz vrele nocne ulice…
Al žar je opekao moje srce
U hiljadu se raspalo kamencica
Zelim da zaboravim sve u
Pijanstvu bola i igri senki i lazi
Krila si mi dao, a ja luda
Shvatila nisam da si mi ih samo pozajmio
I onda ih otrgao natrag
Da li isto umire dusa
Kad rastaje se sa svim sto bi joj drago…
Isto na pocetku kraja,
Samo to praznina zjapi,
Cekam da kao bujica neka
Otrgne mene u neko daleko secanje.

Neoprostivoj lepoti

Davno skrenuh s njenih staza Zametnu ih prvi januarski sneg Činila se meni silnom, sad mi kažu beše faza Nesta Sunce,nesta Mesec, ljubav moja zamače za breg Ne, ne brojim dane, noći, od iskona prodje brzo Sad bauljam pod nebesima sasvim snen S njom sam hodo, za njom sam puzo Sad sam vazduh, crna sen … Настави са читањем “Neoprostivoj lepoti”

Davno skrenuh s njenih staza
Zametnu ih prvi januarski sneg
Činila se meni silnom, sad mi kažu beše faza
Nesta Sunce,nesta Mesec, ljubav moja zamače za breg

Ne, ne brojim dane, noći, od iskona prodje brzo
Sad bauljam pod nebesima sasvim snen
S njom sam hodo, za njom sam puzo
Sad sam vazduh, crna sen

Otpustio sam svoje svakojake snove
Zapratio kleti varalicin trag
Ovaj razum, ove oči, ruke gole
Sve odnese plavi vrag

Podseti me nekad, kiša prva
Izmaglica u svanuće, topli vetar južni
Eto škripa, ona skoči, sva plašljiva
I tad ruke ove telu njenom postajaše sužnji

Stopala joj mala, na sam badem miršljava
Glatka, nežna ko u bebe
Golicljiva je, sva šašava
Odmah krene da se grebe

A ja šetam tamo, vamo, gore, dole
Po slonovači samo skitam
Svud po telu, preko pupka, niz butine bele
Poljupicama ovlaš karakter joj čitam

Slepac jesam, vešto ga je skrila
Čas pravedna, čas sva kriva
Nikad svoja nije bila
Nit dok spava, ni dok beše vatra živa

Zvone sada s Crkve zvona
Priznajem vam, jošte maštam
O tom licu sa ikona
Lepotu joj kleti moram, ali duši njenoj praštam

NACI CES ME – KRISTINA SIMIC

Naci ces me u senci tek procvale lipe Sto baca svud po meni plodove svoje Lepljiva od ceznje za usnama tvojim Opijena mirisom i prolecem ovim.. Naci ces me u bokoru cveca Sto cveta u basti duz zicanih predja U mirisu mora i redu ruzmarina Gledaces me krisom ispod svojih vedja. Naci ces me onda … Настави са читањем “NACI CES ME – KRISTINA SIMIC”

Naci ces me u senci tek procvale lipe
Sto baca svud po meni plodove svoje
Lepljiva od ceznje za usnama tvojim
Opijena mirisom i prolecem ovim..

Naci ces me u bokoru cveca
Sto cveta u basti duz zicanih predja
U mirisu mora i redu ruzmarina
Gledaces me krisom ispod svojih vedja.

Naci ces me onda kada svet zaspi
Dok mesec tiho tamnim nebom jezdi
Dok poljupce tvoje sanjam svud po kosi
A pod mojom strehom lasta tek se gnezdi.

zora – Kristina Simic

Zora, predivna, mlečnobela hladnog zimskog jutra kao nastavak noći, njenih zvezdanih talasa. U mojim ušima muzika, pred mojim očima ljubav uzbudjujuća i smela kao avanturizam nekog sutra, kao pogled u tvoje oči…. Zora sveža i magličasta, kao plavičasti dim cigare koja sagoreva sasvim polako, i dašak vetra u kosi donosim ti da osetiš ukus čarolije … Настави са читањем “zora – Kristina Simic”

Zora,
predivna, mlečnobela
hladnog zimskog jutra
kao nastavak noći,
njenih zvezdanih talasa.
U mojim ušima muzika,
pred mojim očima ljubav
uzbudjujuća i smela
kao avanturizam nekog sutra,
kao pogled u tvoje oči….

Zora
sveža i magličasta,
kao plavičasti dim cigare
koja sagoreva sasvim polako,
i dašak vetra u kosi
donosim ti da osetiš
ukus čarolije u nozdrvama,
magični zvuk gitare
u zori koja vidi
i nestašluk u tvojim obrvama

СТРАХ…

СТРАХ… Страх од ноћи тамних боја бесних чежњи неспокоја Страх од снова болних палих у дну душе закопаних Страх од туге којом боли моје срце што те воли Страх од суза које влаже усне ове што те траже Страх од сете што ме сече јер без тебе сам ово вече…

СТРАХ…

Страх од ноћи
тамних боја
бесних чежњи
неспокоја
Страх од снова
болних палих
у дну душе
закопаних
Страх од туге
којом боли
моје срце
што те воли
Страх од суза
које влаже
усне ове
што те траже
Страх од сете
што ме сече
јер без тебе
сам ово вече…

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ… Мирисала је на трешњин цвет што мирисом ти окрене свет пољупце њене радо сам крао плодове сочне у хладу брао У корену њеном ја сам снио слатке јој усне јео и пио с те трешње нисам силазио само да би јој близу био Волела је к мени да савија гране моја рука да … Настави са читањем “TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…”

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…

Мирисала је на трешњин цвет
што мирисом ти окрене свет
пољупце њене радо сам крао
плодове сочне у хладу брао
У корену њеном ја сам снио
слатке јој усне јео и пио
с те трешње нисам силазио
само да би јој близу био
Волела је к мени да савија гране
моја рука да јој у крошњи нестане
да јој гризем плодове зреле
не би ли осетила усне ми вреле
Ускоро ће опет да процвета
са мирисом да ми се пробуди сета
на плодове страсне њене
што за брање жељно чекају мене…

ВРЕМЕ…

О знам те одавно ти крадеш тренутке за тебе ми смо пролазне лутке, Никад не стојиш лопове стари љубав и срећа за те су ствари, Проласком својим ти сејеш страх неумитно течеш да вратиш у прах, Мислиш да живот само је трен да пола сам човек а пола сен… Но ја сам вечност у љубавном … Настави са читањем “ВРЕМЕ…”

О знам те одавно
ти крадеш тренутке
за тебе ми смо
пролазне лутке,
Никад не стојиш
лопове стари
љубав и срећа
за те су ствари,
Проласком својим
ти сејеш страх
неумитно течеш
да вратиш у прах,
Мислиш да живот
само је трен
да пола сам човек
а пола сен…
Но ја сам вечност
у љубавном кругу
што за љубав живи
и не зна за тугу,
Тренутак један
што те се не боји
јер бескрајно воли
све док постоји…

ОСМЕХ…

Радо га сретнем на лицу твом за њега то је најлепши дом, Делује наиван и бескрајно драг, ал ко да је у њему скривен враг појави се у трену онако на мах и уснама сочним одузме дах Свашта се нешто у њему крије што срце ми тера да бије ли бије па ти га крадем … Настави са читањем “ОСМЕХ…”

Радо га сретнем
на лицу твом
за њега то је
најлепши дом,
Делује наиван
и бескрајно драг,
ал ко да је у њему
скривен враг
појави се у трену
онако на мах
и уснама сочним
одузме дах
Свашта се нешто
у њему крије
што срце ми тера
да бије ли бије
па ти га крадем
смело и често
и у срцу чувам
јер ту му је место…

ОДА НЕПРИЈАТЕЉУ

У пољу смрти међу комадима меса ја мртав стојим покрај свога леса У очима немим без страха и бола на смрт пљујем док у јуриш крећем Узалуд пуцате ја више нисам човек сада сам звер и ваше сам крви жедан…

У пољу смрти
међу комадима меса
ја мртав стојим
покрај свога леса
У очима немим
без страха и бола
на смрт пљујем
док у јуриш крећем
Узалуд пуцате
ја више нисам човек
сада сам звер
и ваше сам крви жедан…