Категорија: Uncategorized

Jednom ćeš shvatiti – Uroš Ljubisavljević

Jednog dana, kada mene ne bude više, sedećeš sama, na fotelji mekoj, I čitaćeš pesme što neko piše, ženi lepoj, plavookoj nekoj. Možda ćeš se pitati tada, šta mu je sve to značilo, i kako je mog’o da joj se nada, kad bi ga uvek nešto zamračilo, Jednom, kad prokockaš dane ove, što se mladost … Настави са читањем “Jednom ćeš shvatiti – Uroš Ljubisavljević”

image

Jednog dana, kada mene ne bude više,
sedećeš sama, na fotelji mekoj,
I čitaćeš pesme što neko piše,
ženi lepoj, plavookoj nekoj.

Možda ćeš se pitati tada,
šta mu je sve to značilo,
i kako je mog’o da joj se nada,
kad bi ga uvek nešto zamračilo,

Jednom, kad prokockaš dane ove,
što se mladost zovu;
kad pročitaš sve moje stihove,
Znaćeš da sam ti posvetio i pesmu ovu.

Jednom , kad padneš na života dno,
kad krene vreme san da melje,
shvatićeš da je kobno,
Kad čovek ima prevelike želje.

Jednom, kad krene sve da te boli,
kad potraži te života snimatelj,
znaćeš koliko znači kad te neko voli,
Pa makar bio i najbolji prijatelj.

ИВАНА ЗАЈИЋ – СРЕЋА

        Питала сам сунце срећа шта је, Сунце ми се загонетно смешило, Својим зраком умилно ме тешило Да је срећа све што живот даје. Питала сам звезде шта је срећа И на небу месечину сјајну, Месец није одао ми тајну, Срећа, рече, тајна је највећа. Кад ујутру зарудела зора, Засијало на прозору … Настави са читањем “ИВАНА ЗАЈИЋ – СРЕЋА”

КРВ ИСУСОВА

 

 

 

 

Питала сам сунце срећа шта је,
Сунце ми се загонетно смешило,
Својим зраком умилно ме тешило
Да је срећа све што живот даје.

Питала сам звезде шта је срећа
И на небу месечину сјајну,
Месец није одао ми тајну,
Срећа, рече, тајна је највећа.

Кад ујутру зарудела зора,
Засијало на прозору сунце,
Запевало у грудима срце –
Сад нек буде све што бити мора.

Шетала сам пољем целог дана,
Удисала мирис пољског цвећа,
Сазнала сам тада шта је срећа,
Зацелила моја стара рана.

ИВАНА ЗАЈИЋ – СРЕЋА ИЗА ДУГЕ

Лутајући мрачним улицама, Гледала сам кишу како пада, Плакала сам неутешна, сама, Напусти ме и последња нада. Изненада небо се разведри, Облак неста, појави се сунце, Мени самој лице се озари И заигра у грудима срце. Кад на небу појави се дуга, У мом срцу нада поста већа Да ћу себи наћи правог друга, Да … Настави са читањем “ИВАНА ЗАЈИЋ – СРЕЋА ИЗА ДУГЕ”

Лутајући мрачним улицама,
Гледала сам кишу како пада,
Плакала сам неутешна, сама,
Напусти ме и последња нада.

Изненада небо се разведри,
Облак неста, појави се сунце,
Мени самој лице се озари
И заигра у грудима срце.

Кад на небу појави се дуга,
У мом срцу нада поста већа
Да ћу себи наћи правог друга,
Да и мени осмехне се срећа.

Питала сам да ли се продаје,
Превалила километре дуге,
Неко рече да нам је Бог даје,
А срећа је можда иза дуге.

Eh, da je bilo samo malo više volje …

Možda smo mogli drugačije, bolje, možda, samo da je bilo malo više volje … Manje vređanja, napada i svađa iz toga se samo velika mržnja rađa.Umesto ljubavi, zidove smo gradili slomljeni od bola oboje padali … Zaslepljeni inatom, tvrdoglavi oboje, eh, da je bilo samo malo više volje … Od onakve ljubavi, pakao smo stvorili … Настави са читањем “Eh, da je bilo samo malo više volje …”

Možda smo mogli drugačije, bolje,
možda, samo da je bilo malo više volje …

Manje vređanja, napada i svađa
iz toga se samo velika mržnja rađa.Umesto ljubavi, zidove smo gradili
slomljeni od bola oboje padali …

Zaslepljeni inatom, tvrdoglavi oboje,
eh, da je bilo samo malo više volje …

Od onakve ljubavi, pakao smo stvorili
da smo se samo malo više borili …

Ne bi bilo zidova, pakla, ni zgarišta,
ali volje nema, ostalo je NIŠTA …

01

obojiću proleće – Kristina Simić

Obojiću nadom ovo proleće Obojiću srećom tvoje ime, Da zaspim u naručju tvome mekom i Usnim te u mirisnom cvatu lipe! Obojiću srećom svaki tvoj dan, U grozdu mednom tvog vinograda, Kad po travi hodamo bosi, Obojiću ti proleća ovoga grada! Nosićeš me u svom kutu vedrine Dok u oku pluta čas putene žestine I … Настави са читањем “obojiću proleće – Kristina Simić”

Obojiću nadom ovo proleće
Obojiću srećom tvoje ime,
Da zaspim u naručju tvome mekom i
Usnim te u mirisnom cvatu lipe!

Obojiću srećom svaki tvoj dan,
U grozdu mednom tvog vinograda,
Kad po travi hodamo bosi,
Obojiću ti proleća ovoga grada!

Nosićeš me u svom kutu vedrine
Dok u oku pluta čas putene žestine
I mahnito streme ptice svom čestaru
Ti u sebi šapćeš nežno moje ime.

NEBESKI ANDJEO ~ milka vukic vujnovic

NEBESKI  ANDJEO / nada/ . Luko utocista jos ne vidjena, Ona je zakljucana, paucinom opletena, Crnom noci uvezana, dronjcima davljana, Na mostu izgubljena, U dusi joj dise, zenici hoda, Postala je rob svoga bola. . Nocas je zov Nebeskog andjela probudi, Ko list jesenji iz vrtloga tame izbavi.

NEBESKI  ANDJEO

/ nada/

.

Luko utocista jos ne vidjena,

Ona je zakljucana, paucinom opletena,

Crnom noci uvezana, dronjcima davljana,

Na mostu izgubljena,

U dusi joj dise, zenici hoda,

Postala je rob svoga bola.

.

Nocas je zov

Nebeskog andjela probudi,

Ko list jesenji iz vrtloga tame izbavi.

opsena – Kristina Simic

Kraj potoka moje se stope gube Zaranjam lice svoje u svežinu vode Da stišam u sebi glasove što plaše me Da me sutra više voleti nećeš… U susret noći, vetar obrće misli I nestvaran lik, ko bleda senka prolazi U tom dahtaju spram neslućenih boli Stapaju se granice, vreme ne postoji. U magnovenju vidim te … Настави са читањем “opsena – Kristina Simic”

Kraj potoka moje se stope gube
Zaranjam lice svoje u svežinu vode
Da stišam u sebi glasove što plaše me
Da me sutra više voleti nećeš…

U susret noći, vetar obrće misli
I nestvaran lik, ko bleda senka prolazi
U tom dahtaju spram neslućenih boli
Stapaju se granice, vreme ne postoji.

U magnovenju vidim te gde nasmešen stojiš
I ruke tvoje stišću mi obraze vrele
Al sve ko opsena neka brzo nestaje
Zar je moguće da se mene bojiš?

Povrati me likom svojim što u noći kraj mene stoji
Nek mi ljubav tvoja pruži plameni odsjaj,
Dozivam te, moj glas ko šapat neki što
Prepoznati u šuštanju lišća tebi pripoji.

TAMO ~ milka vukic vujnovic

Suza zvijezde i mjesec podupire Nocas noc ne govori Tamo ni duga vodu ne pije Sjenka se sjenci kroz kost sakrila . Tamo uzdasi tuge s suzom putuju; Zgarista I groblja se ne odrzavaju, Pomen precima se ne daje, Tuga nasa od Svevisnjeg se ne odvaja. . Ne mirise ni hljeb ispeceni, Nema laveza, ni kukurikanja… … Настави са читањем “TAMO ~ milka vukic vujnovic”

Suza zvijezde i mjesec podupire

Nocas noc ne govori

Tamo ni duga vodu ne pije

Sjenka se sjenci kroz kost sakrila

.

Tamo uzdasi tuge s suzom putuju;

Zgarista I groblja se ne odrzavaju,

Pomen precima se ne daje,

Tuga nasa od Svevisnjeg se ne odvaja.

.

Ne mirise ni hljeb ispeceni,

Nema laveza, ni kukurikanja…

Tamo sam ja… tamo me nema,

tamosnja zbivanja su moja otvorena rana.

IME TI JE SREĆA – Kristina Simić

Gledam tvoj lik gde odlazi U dolinu gde spušta se reka Ne vidim ti osmeh što s lica ne silazi Ja sam ti sreća koja te čeka… Zovem te, mislim da ne čuješ Od vetra I reke što protiče Ali ti se lagano okrećeš i Čitam ti misli sa usana. Ime ti je sreca, ljubavi … Настави са читањем “IME TI JE SREĆA – Kristina Simić”

Gledam tvoj lik gde odlazi
U dolinu gde spušta se reka
Ne vidim ti osmeh što s lica ne silazi
Ja sam ti sreća koja te čeka…

Zovem te, mislim da ne čuješ
Od vetra I reke što protiče
Ali ti se lagano okrećeš i
Čitam ti misli sa usana.

Ime ti je sreca, ljubavi
Šapućeš kroz vrbove grane
I tvoj dlan obraz mi miluje
Kroz ove I buduće dane

Čekas me da dodjem I ja
Da šetamo poljem zlatnim
Pod mirisom trave I reka
Obasjani mirom unutarnjim.

jutro – Kristina Simic

Jutro se već jasno otiskuje, Ko pečat na listu mahovine Jutro sa svojim obrisima oblaka Nosi u sebi težinu novog dana. I tu, na mom dlanu svetlost igru šara Smešim se uglom usana Kroz prozor puštam ptice da me ljube I glasove ljudi, mirise ulice… Jutro sa svežinom ranoga proleća Slušam pesmu vrapčića U meni … Настави са читањем “jutro – Kristina Simic”

Jutro se već jasno otiskuje,
Ko pečat na listu mahovine
Jutro sa svojim obrisima oblaka
Nosi u sebi težinu novog dana.

I tu, na mom dlanu svetlost igru šara
Smešim se uglom usana
Kroz prozor puštam ptice da me ljube
I glasove ljudi, mirise ulice…

Jutro sa svežinom ranoga proleća
Slušam pesmu vrapčića
U meni je radost neizmerna
Budim se bez traga od uspomena!