НЕ ПОСТОЈЕ РЕЧИ ЗАХВАЛНОСТИ

Величам дан, кад си се родио, и што си нашом земљом ходио. Поносно бије срце моје, када са страхопоштовањем изговарам име твоје, Никола Тесла, Тесла Никола, омогућио си да цео свет и ноћу засија. С муњама ти си често зборио, и са голубицом себе разговорио, дела Гетеа, Бодлера и Бајрона напамет си знао, и никада … Настави са читањем “НЕ ПОСТОЈЕ РЕЧИ ЗАХВАЛНОСТИ”

Величам дан, кад си се родио,

и што си нашом земљом ходио.

Поносно бије срце моје,

када са страхопоштовањем изговарам име твоје,

Никола Тесла, Тесла Никола,

омогућио си да цео свет и ноћу засија.

С муњама ти си често зборио,

и са голубицом себе разговорио,

дела Гетеа, Бодлера и Бајрона напамет си знао,

и никада туђе ниси пожелео,

а твоје су идеје многи крали,

опростио си им, жалећи их,

јер своје нису имали.

Опраштају само велики људи,

а ти си, међу великима највећи.

Ма да ли ће икада,

од тебе неко већи бити,

и свет са више изума обрадовати и задужити?

Никола Тесла, Тесла Никола,

не постоје речи, колико сам ти захвална,

на свему што си за нас изумео,

и што си човечанство од свих нас, боље разумео.

Верујем да можеш, све да нас видиш,

а на нама је да учинимо да нас се не постидиш.

И величам дан, кад си се родио, и што си нашом земљом ходио!

 

Лела Стојановић

Недај да ме сневају

Недај тим другим да ме сневају у световима изатканим без нас Недај да те лажу како сам њих волела, како сам њих гледала како сам их сеном разодевала Недај ме Недај да ме сневају друге руке па да те лажу да сам им додиром мисли мрсила да сам им овим прстима жар жарила да сам … Настави са читањем “Недај да ме сневају”

Недај тим другим да ме сневају у световима
изатканим без нас

Недај да те лажу како сам њих волела,
како сам њих гледала
како сам их сеном разодевала

Недај ме

Недај да ме сневају друге руке
па да те лажу да сам им додиром мисли мрсила
да сам им овим прстима жар жарила
да сам их љубила а тебе обљубила
да сам обећала а нисам испунила

Недај да ме сневају те друге очи, ти туђи дани
Лажу када кажу да сам им шапатом звезде скидала
Нисам ја тек тако дељива

Недај ме

Недај други мушкарцима да буду Ти
Покажи колико ме имаш
шепури се мноме ко орденом
ко ловином
покажи како је знати да се воли и бити вољен

Недај тим другима да нас отму од нас
да те растргну од мене
Лажу када кажу да си ти човек за све жене
а да сам ја само илузија неостварива
бег и од сна

Недај им да ме сањају
Немој ме сневати
Што се одсањало
Одсањало се
Дошло је време да се снови остваре
Теби твоји
А мени моји

***Radenko Nastić

Smrti,rađanja,iluzija svitanja Poezija kao uteha,pozlata Za reči što sabrane na kraju Kao zbir krug-nulu daju. Decembar u julu,sleđeni prsti Pauk-vreme plete mrežu zena Napred otići,ali kuda? Iza horizonta koprena.

Smrti,rađanja,iluzija svitanja
Poezija kao uteha,pozlata
Za reči što sabrane na kraju
Kao zbir krug-nulu daju.

Decembar u julu,sleđeni prsti
Pauk-vreme plete mrežu zena
Napred otići,ali kuda?
Iza horizonta koprena.

Трагови у снегу – Ивана Зајић

                Стајала сам на високом брегу Усред хладне децембаске ноћи, Трагови ми осташе у снегу, Ој, љубави, да ли ћеш ми доћи? Тело тражи загрљаје твоје, Душа више не може да дише, Врати ми се, мило злато моје, Да не будем усамљена више. Хоћу да ме дуго љубиш … Настави са читањем “Трагови у снегу – Ивана Зајић”

422903_119612431499500_645610498_n

 

 

 

 

 

 

 

 

Стајала сам на високом брегу
Усред хладне децембаске ноћи,
Трагови ми осташе у снегу,
Ој, љубави, да ли ћеш ми доћи?

Тело тражи загрљаје твоје,
Душа више не може да дише,
Врати ми се, мило злато моје,
Да не будем усамљена више.

Хоћу да ме дуго љубиш страсно,
Да ме твоја рука нежно греје,
Зато дођи да не буде касно,
Да трагове снег ми не завеје.

 

Позорница…

Сећам се. Сада ми се сви ти грозоморни дани и још ужасније ноћи чине туђим животом, чијег сам дешавања била само пуки сведок. Присутна ту и тада само да бих присуствовала свим тим сценама патње, да бих слушала крике и саосећањем покушала да зауставим сузе, али без икаквог успеха. Могла сам једино да гледам како … Настави са читањем “Позорница…”

Сећам се. Сада ми се сви ти грозоморни дани и још ужасније ноћи чине туђим животом, чијег сам дешавања била само пуки сведок.
Присутна ту и тада само да бих присуствовала свим тим сценама патње, да бих слушала крике и саосећањем покушала да зауставим сузе, али без икаквог успеха.
Могла сам једино да гледам како јој бесомучно цепају срце као прегладнели вуци, развлачили су делове тог милог створа силовитим трзајима сваки на своју страну, сваки жељан утробу да заслади нечим топлим и чистим.
Крварила је реке бола. Питала сам се често како мало биће попут ње толике бујице излива.
И када су је гонили, она је махнито бежала да сачува своје срце. Склањала се под окриље разних порока. Најпре је свој спас поверила цигаретама. Тај смотуљак дувана испуштао је у њен здрави крвоток чудотворну супстанцу која је чинила да нестане јој тежине и у трену се вине далеко, ван домета канџи грамзивих створења.
Нажалост, дејство никотина давало је све мањи одраз, недовољан да избегне оштре чељусти.
Инспирацију је даље потражила у алкохолу. Опијала се до те мере да је повраћала, не од превише вотке, већ од превелике мучнине коју је осећала када би се случајно о огледало окрзнула, онако, у пролазу угледала потпуног странца са њеним очима; очима из чијих је кристала избијао мрког дима вео, који упориште налази на згаришту њених снова. Тај је димни траг једино што је преостало од толике ватре, која је овај метално хладни свет требало да искује по њеним жељама.
Гледала сам је како згрчена на поду глувог доба мук цепа својим јецајима.
Видела сам све мачеве што су јој парали срце. Од неких су остале само крваве ране, док су други били у потпуности заривени.
Прошла би још једна ноћ, на јастуку одвећ влажном и сланом. Сунце би с јутром промолило своје прве зраке и осветлило њен мрачни станчић, у коме је по свему судећи живела сама. Благом би јој топлином ново јутро дало благослов да скупи своје делове, поново се састави и покуша још једном да победи своје демоне и утекне из врзиног кола, у којем се заиграла.
А она би га послушала сваког пута, без поговора и протеста. За то више није имала снаге.
Сваке је ноћи у снове хрлила са осећањем потпуне узалудности, али се увек изнова будила ипак са неком надом.
Удешавала сам увек, колико сам могла, да из своје зграде излазим мало пре ње, тачно толико не бих ли присуствовала том симболичном преласку из сфере сопственог мини-пакла у узаврелу уличну трку за свакодневним обавезама. Имала је осмех, прилично уверљиво први, али сам само ја имала увид у тужну кринку коју је вешто покушавала да сакрије.
Ипак, сви ми чинимо исто, зар не?
Обучемо капут, навучемо сандале, патике или ципеле, ко шта воли, и пре него напустимо окриље свог животног простора, са офингера стргнемо лице за светину. Маску без које нас ни најрођенији не би препознали.
Истином одишу Шекспирове речи: “Цео свет је једна позорница, и све су то глумци који долазе и одлазе..”

Изазови ме…

Изазови ме на двобој Универзуме. Ја сам слаба, а твоје величине су несагледиве. Моје руке немају више снаге ни сузе да бришу, са очију давно на тмину свикнутих. Не чини се нарочито праведном борба дива и клонулог мрава, а оно опет…изазови ме ти. Јер шта је праведно? Зар није правда прва која напушта брод што … Настави са читањем “Изазови ме…”

Изазови ме на двобој Универзуме.
Ја сам слаба,
а твоје величине су несагледиве.
Моје руке немају више снаге
ни сузе да бришу,
са очију давно на тмину свикнутих.

Не чини се нарочито праведном
борба дива и клонулог мрава,
а оно опет…изазови ме ти.

Јер шта је праведно?
Зар није правда прва
која напушта брод што тоне?

Ти најбоље познајеш
сва моја грозоморна страховања.
Знаш ми сваку напрслину,
где се једним ударцем прекида живота ток.
Знаш ме, Велики…
Гледаш ме свакога дана
где ништавно пузим међ` дивовима.
Купаш се у мојим сузама;
слушаш опоре клетве.

Знаш ме ти…колико сам слаба.
И вихору да се успротивим
у прах бих пала самлевена.

Знаш ти..ал` опет ме изазови.
И овога дана у ринг угурај
и сатерај me у ћошак сами,
без милости силовито.
Не дај да побегнем;
знаш да то једино и умем.
Не дозволи да одем…

Хоћу да останем ту.
Овога пута се борим
за право на живот…
У теби да постојим..тебе да волим,
као што те волим;
као што је рођењем
то право ми и дато,
а не знам како одузето
од стране тако малих
што се дивовима доимају..тако страшнима..

Остало је, мој ти, још зрно снаге.
Залажем ту искру последњу
за још само један бој;
још само једну битку
за одбеглу правду и сломљени крст.

Занемари ми сузе силне.
Буди глув за све моје крике.
Слеп за бројне ране…
Окрени главу…
Одврати поглед у другу страну…и изазови ме.

Само…изазови ме ти…

Vrata – Milan Gluscevic

Cujem kako se smejes Sa druge strane sveta Ali onako tiho Kroz kjucaonicu Cutali smo kratko, I slusali korake sa stepenista Zvucali su tako nevino A mi? Sve ce nestati u noci U poslednjem uzdahu Pruzam ruke duz ovih hodnika Vidis li? Ali samo smo Kroz hladno drvo Osecali toplotu naseg dodira Osecas li danas … Настави са читањем “Vrata – Milan Gluscevic”

Cujem kako se smejes
Sa druge strane sveta
Ali onako tiho
Kroz kjucaonicu
Cutali smo kratko,
I slusali korake sa stepenista
Zvucali su tako nevino
A mi?

Sve ce nestati u noci
U poslednjem uzdahu
Pruzam ruke duz ovih hodnika
Vidis li?
Ali samo smo
Kroz hladno drvo
Osecali toplotu naseg dodira
Osecas li danas to i ti?

Websites To Buy Essays

In order to qualify for these places, websites to buy essays you will likely necessitate further training. Why not consider becoming a college principal or other administrator? Of teaching new in your memory with websites to buy essays all the experience, you can both recommend and establish expectations for the teachers you manage. Realtor Another … Настави са читањем “Websites To Buy Essays”

In order to qualify for these places, websites to buy essays you will likely necessitate further training. Why not consider becoming a college principal or other administrator? Of teaching new in your memory with websites to buy essays all the experience, you can both recommend and establish expectations for the teachers you manage. Realtor Another sales websites to buy essays – based vocation that would utilise people skills your friendliness and attention for detail, promoting realty offers autonomy websites to buy essays that the teaching career doesn’t. Настави са читањем “Websites To Buy Essays”

*** Radenko Nastić

O, blaženstvo jutra,mile seni Ključar nevidni odškrinu dveri.Bi svetlost. Potoci neugasivi žedj da utole. Neizrecivo u tebi jedino Večan O kako malen se glasim U stvarima oku prisnim. Dubinom poteklo,Bezglasno Bezmerje-bol. Krila-bol. Konjanici!Konjanici!-zrak me opi Sunce vrisak.Poljem vrisak. Tajnopisu dalji, Ruka ispružena da zagrli prisutnost U kakvu to odsutnost vodi? Nebesno,u tebi jedino Večan Ponirem … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

O, blaženstvo jutra,mile seni
Ključar nevidni odškrinu dveri.Bi svetlost.
Potoci neugasivi žedj da utole.
Neizrecivo u tebi jedino Večan
O kako malen se glasim
U stvarima oku prisnim.

Dubinom poteklo,Bezglasno
Bezmerje-bol.
Krila-bol.
Konjanici!Konjanici!-zrak me opi
Sunce vrisak.Poljem vrisak.

Tajnopisu dalji,
Ruka ispružena da zagrli prisutnost
U kakvu to odsutnost vodi?
Nebesno,u tebi jedino Večan
Ponirem li u Smirenje?
Kad otvore se dveri,da oglase Prezrenje

ISTINA BLJESTI -milka vukic vujnovic

ISTINA   BLJESTI . Gromoglasno jucer dreci… Sutra nekasni…. . Iskacu  cvorovi  otpada Nada se ne zamara….. Bez reklame istina bljesti…. Prozirne su trule gromade….

ISTINA   BLJESTI

.

Gromoglasno jucer dreci…

Sutra nekasni….

.

Iskacu  cvorovi  otpada

Nada se ne zamara…..

Bez reklame istina bljesti….

Prozirne su trule gromade….