Категорија: Sandra Miladinović

ПУСТИТЕ СРПКИЊУ ДА СЕ СМЕЈЕ – Миладиновић Сандра

ПУСТИТЕ СРПКИЊУ ДА СЕ СМЕЈЕ
Пустите Српкињу да се смеје
Онако  искрено из душе
Дарујте је  љубављу виђене
Нек трчи пољима мајке рођене
Нек збори грлом слободе кићенеНек пева са јатом птица да ори се
С руку јој скините окове злослутне
С очију повезе тамне јој склоните
Да жену у њој још осоколите
Јер рађаће вам оно што волите…

Пустите Српкињу да срећна плаче
Да грли живот све јаче и јаче
Да клија свуда и цвета у пролеће
За вас ће крвца пролити, одолеће…
Свему што руши свето столеће…

Нек тиха седне испод дрењине
И нека усни звезде небеске
Дозволите јој да игра заносно
Да снена полети ко мало дете
Наредбе, претње…то су све сете!!!

Пустите Српкињу да се исплаче
За грехе тамнице што наследисте
Не од очева, већ дугог ропства
Доста јој је пожудне помаме
Доста је њој вековног поста!!!
Настави са читањем “ПУСТИТЕ СРПКИЊУ ДА СЕ СМЕЈЕ – Миладиновић Сандра”

РЕЧИ СТИХОВА И ЗОРА – Сандра Миладиновић


РЕЧИ СТИХОВА И ЗОРА

Нит је душа за свакоје речи
Нит је тело за руке пожуде
Пролеће се нагледало с тугом
Пустих грана у цвату понуде

Бол болује Сунчева помама
Што брегови тугују за њима
И што очи покошене траве
Стежу груди док долази плима..

И стазе се лагано размичу
Корење се мигољи дуж страна
И птице се сетом оглашују
Спас тражећи песмом што одзвања

Тече река, ватра чини чуда
Збија шегу једна глава луда
Док јој сузе низ лице измичу
Она збори једну стару причу

“Манте жалбу небо се отвара
Чека молбу, молитву бескраја
И запреге шаље да свет плени
Оголеле гране оно жени.”

“Ено онде покрај оне брезе
Заруке су усред ноћне језе
Неће знати они што сан снују
Шта мледенци заљубљени кују.”

Реч и не би да би је тек  рекли
Нит дамари да би се опекли
Небо чини оно што се мора
Пише речи стихова и зора!
Настави са читањем “РЕЧИ СТИХОВА И ЗОРА – Сандра Миладиновић”

ДА НЕ УМРЕМ ЖЕЉЕ ПУСТЕ… – Сандра Миладиновић

ДА НЕ УМРЕМ ЖЕЉЕ ПУСТЕ…

Сањала сам твоје очи
Дрхтала сам у самоћи
Усне жарила о немир
Овој душа тражи свемир!

Држала сам твоје руке
Шапутање јасно чула
Све се збило за трен ока
Но празнина оста пуна!

Љубила сам твоје усне
Дамаре ти небом свила
И били смо као једно
Док се јава није збила!

Зар да кажем себи стани
Кад у свету један има
Кога чекам и скрхана
У времену од лудила!?

Сањала сам твоје очи
Држала сам твоје руке
Љубила сам твоје усне
Да не умрем жеље пусте!
Настави са читањем “ДА НЕ УМРЕМ ЖЕЉЕ ПУСТЕ… – Сандра Миладиновић”

ВЕЧНОСТ БЕЗ БАЈКЕ – Сандра Миладиновић

ВЕЧНОСТ БЕЗ БАЈКЕ

Што ме макар не лагаше боље
И душу ми не опише лажно
Па нек боли и јаче и горе
Кад истина зароби ме снажно!

Ни поља ми нису осунчали
Лековито биље би усахло
Потоци би пресахли без воље!
Да слободу не скривах ко благо!

Остах зато ненадмашно снена
Сањалица реалних сванућа
Што у лице смеје се пролећу
А руке јој препуне беспућа!

Да ми душа није пустоловна
Да ми срце није од мерака
Ово дете што живи у мени
Одавно би умрло од страха!

Што ме макар не лагаше боље
Не здробише опсеном у замке
Па нек боли и јаче и горе
Вечност оста без још једне бајке!
Настави са читањем “ВЕЧНОСТ БЕЗ БАЈКЕ – Сандра Миладиновић”

МОЈ СОКОЛЕ СА КОСОВА ПОЉА – Сандра Сања Мајра Миладиновић

МОЈ СОКОЛЕ СА КОСОВА ПОЉА

Небо ме зове
Ноћи ме ишту
Срце ми грца
У самоћи
Без тебе
Све вредно је
Непоновљиво
Ни звезде свете
Немају моћи

Осуђена сам,
И болна жалим,
Што нема твога
Витешког лица
Нити очију …
Милог ти даха,
Одраза сенке
Док сутон хита

Дођи ми једном
Док још горим
И ври ми младост
Измеђ ребара
И радујмо се
Бар једној зори
Нек душа не зна
Да ли је јава!

Дођи ми …чекам
Те твоје руке
И звук оружја
Божура поља
Дала бих живот
Славила судбу
Да барем једном
постанем твоја!
Настави са читањем “МОЈ СОКОЛЕ СА КОСОВА ПОЉА – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

ПИЈМО У ТО ИМЕ… Миладиновић Сандра

2. место у категорији одрасли песници – ЉУБАВ И ВИНО 2022.


ПИЈМО У ТО ИМЕ…

Ко не зна да љуби
Тај живео није
Нит је вина пио
Макар га препио
Ко не зна да воли
Тај ходио није
Земљом како ваља
Већ се споводио!

Ко да  тако није
Срж Господњег дара
Срљао махнито
Корбачем кроз мрак
Ко да се напио
ватре самог Хада
Ни себи признао
Да милује зрак!

Ко заспао није
Крај топота била
Ког силније љуби
Из даха у дах
Осетио није
Анђеоска крила
Што га храбро носе
Кроз звездани прах!

Сви рођени јесмо
Да волимо силно
Док следимо струје
Што нас јаче вуку
Кат-кад заглавимо
Стењем убојитим
Па грлимо страсно
Невољену луку!

Тако залутали
Често остајемо
Времешни вечности
Непознати души
А можда тај живот
Што желимо силно
Мимо нас пролази
Док све нам се руши?!
Настави са читањем “ПИЈМО У ТО ИМЕ… Миладиновић Сандра”

СИРОТИШТЕ … Мајра

Зашто не знаш да волиш
Улудо трошиш дане
У трку кораке губиш
Ко неке згубидане?!

Зашто не знаш да љубиш
У ноћи злато кујеш
Шаке ти пуне звезда
Ал’ ти се земаљским трујеш?!

Зашто не знаш да плачеш
Ко лава да потеку
Две сузе искрене, миле,
Што би надмашиле реку?!

Зашто не знаш да дајеш
Онда кад Бог ти иште
Умилно даре ти пружа
Ти градиш сиротиште?!

Зашто се не покајеш
Ко трава под снегом болна
Док сања пролећа дашак
да ниче нежно уз звона?!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЈЕЦАЈ ДУШЕ … Мајра


ЈЕЦАЈ ДУШЕ ….Мајра

Само ми ви туђини
Склоните руке са њега
Тако вам оне задње трунке људскости
Тако вам оне некадашње топле коре хлеба!

Удаљите се, не гледајте га
Још више лажно не милујте
Само му ви до јуче браћо по крви
Бар одступницу дајте и док одлази
ви ликујте!

Не питајте га ништа и
не палацајте поганим језицима
Нек вас бар упамти по зрну доброте
Бар толико му дајте из задњег даха
Самилости, из душе јецаја!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

Посвећено изгубљеном српском .народу

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

 

 

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Десно од тебе ко да ме нађе
Кад живим негде далеко на небу
Лево од тебе ко да ме види
У срцу твоме тек да загребу….

Како да објасним ноћи да свиће
Кад  гледа у будне очи што броје
Милион звезда пред нама лебде
А многи и не слуте да постоје!

А ми смо горе редовни гости
И наше место је на балкону
У друштву небеских светлих метреса
Вечности не дамо ни једну бору!

Ни дах што шапће, ни миг што шара,
Не могу од нас да  се скрију,
Многи би рекли да све је шала
А само из погрешне чаше још пију!

Настави са читањем “НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

Моја Србијо бојиш ли се ?…Мајра

МОјА СРБИЈО… БОЈИШ ЛИ СЕ?

Не постоји океан довољан за “грех”
Што не следих вође слепо бахате
Док браће и сестре за скут им се хваташе
Остадох да молим Бога и сахате!

У галопу прођоше сви млади дани
А да не упознадох искреност и срећу
Тек по нешто злата из руку ми отеше
Са самоћом шетах уз љубави свећу!

И никоме не бех ни драга, ни мила,
У очима видех пожуду за страшћу
Зато сам се давно, баш одавно скрила
Од свих тих погледа тренутка за влашћу

Јер власт, свака власт је гнусна,
Свака власт ти душу пробада ко ножем
И слободу праву тихо одузима
А ти би да љубиш јер прошло је подне!

А ти би да волиш искрено из душе
И сва поља родна и нечије очи
Ти би да им душу предаш безрезервно
Ал’ се ипак рађе одзиваш самоћи!

Јер мало је оних што знају да воле
Сем да кључевима прокоцкају време.
О једина моја бојиш ли се ко ја
Да смо обе само усамљене жене?

Сандра Сања Мајра Миладиновићa