Зашто не знаш да волиш
Улудо трошиш дане
У трку кораке губиш
Ко неке згубидане?!
Зашто не знаш да љубиш
У ноћи злато кујеш
Шаке ти пуне звезда
Ал’ ти се земаљским трујеш?!
Зашто не знаш да плачеш
Ко лава да потеку
Две сузе искрене, миле,
Што би надмашиле реку?!
Зашто не знаш да дајеш
Онда кад Бог ти иште
Умилно даре ти пружа
Ти градиш сиротиште?!
Зашто се не покајеш
Ко трава под снегом болна
Док сања пролећа дашак
да ниче нежно уз звона?!
Сандра Сања Мајра Миладиновић
(Прочитано: 58 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.303.055 пута)