Категорија: Ljubodrag Obradović

НЕМАМ – Љубодраг Обрадовић

НЕМАМ…

Немам паре да ти купим ни бициклу.
Видим круг дима што се врти.
Снови су бледи и уз сву вику.
Људи са стране увек су шкрти.

Немам мира због тебе,
виђам ноћу чудне ствари.
Срце, клошар стари, све бележи,
док немоћно, од истине бежи.

Немам више занос да те пратим.
Године су прошле, дим је у машти.
Наш се живот из дана у дан крати,
а твоје мисли, још су у цветној башти.

Немам ноћас ни вина
и не могу да те заборавим.
Како је чудна и болна истина
у осмеху месеца. Сан на јави.

СУСРЕТ – Љубодраг Обрадовић


СУСРЕТ

Сусрет на рубу пространства.
Дуње зреле, из очију беже…
Гасе се искре, тону чари…
Човек гледа небо,
гледа и смеши се.
Расту: тишина, сенке, демони,
вукодлаци, марсовци,
страх расте…

Сусрет на мосту,
два бездана што спаја.
Руке топле од додира беже,
гасе се од ватре, давно упаљене,
крв се леди, уместо да прокључа,
ћутање на уста куља…

Прашина се подигла у облак, гуши.
Некад прошлост срећна,
сад садашњост бедна,
а за будућност мост срушен…

Настави са читањем “СУСРЕТ – Љубодраг Обрадовић”

БЕСКРАЈ И ТАМА – Љубодраг Обрадовић


БЕСКРАЈ И ТАМА


бескрај и тама
 у излогу света осмех
пут до звезда је сладак
до непознатог живот кратак
о животу прича се истина
на жици окреће се зврчак

волим то да гледам
плотуне да слушам далеке
и судар да очекујем
волим и мржњу и зебњу
страх презирем
велики бoрци гину за недела
жена чека човека и смрт

на робији гостује већина
затвор је илузија великана
волим то да гледам
сок живота на сламку да кушам
презирем реку која из мене истиче
њу не осећам у мозгу

Настави са читањем “БЕСКРАЈ И ТАМА – Љубодраг Обрадовић”

СЕЋАЊЕ – Љубодраг Обрадовић


СЕЋАЊЕ

Поља су данас друга,
пејзаж исти, а нов.
у душу се увлачи нека туга,
срце замара тупа бол.

Поток шуми, шум све јачи.
Лебдео сам ту од среће.
Данас то ништа не значи,
земља се данас друкчије окреће.

Испод врбе, зидао сам замак,
сад ту коприва клија и расте.
Моје мисли обузео неки мрак,
ниоткуд још ни једне ласте.

Нигде ветра, све мирно.
Гледам око себе празно.
Ко ли ми то, у срце дирно
и нестао, нечујно, мазно?

Настави са читањем “СЕЋАЊЕ – Љубодраг Обрадовић”

БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић


 

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ – Љубодраг Обрадовић

Извод из говорa на промоцији резултата конкурса љубавне пјесме на тему: „Љубави“, 14. фебруара 2020. год. који је одржан у Скупштинској сали општине у Мркоњић Граду (Слободан Ћоћкало председник Клуба умјетничких душа).

На тему: Љубави, према истоименој пјесми Радмило В. Радовановића своје пјесме послало је 425 пјесника са 1.250 пјесама свих старосних доби који су на свој осебујан начин тражили потврду и разлоге да пјевају о љубави. Лав Николајевић Толстој записа: „Kада волите, ваша је љубав попут таласа на мору. Дио је цјелине и зато је општа и обухвата све. У свакој љубави налазе се све љубави које су проживљене прије ње. Kад волите, у вашој љубави је она оку невидљива (а опет свима видљива!) искра привлачности која пламти између заљубљених. Љубав је тако снажна, а опет тако неухватљива. То је зато јер свака људска љубав одражава ону божанску. Све што разумијем, разумијем зато што волим“.

Мени је драго да је моја песма ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ ушла у овај зборник у категорији НАЈОРИГИНАЛНИЈЕ ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ (Љубодраг Обрадовић).

ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ

Песму ти љубавну, душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас у песми само си моја.

Песму ти срце, сада поклањам,
а пољубаца никад не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.

Песма је ту да нас обмане,
стварност је стварно сурова.
Песмом хоћу у непрочитане стране,
које зраче љубав без фолова.

Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…
Настави са читањем “ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ – Љубодраг Обрадовић”

Духовно-еколошке вредности у ОШ “Станислав Бинички” у Јасици

У ОШ Станислав Бинички у Јасици, дана 23.01.2020. године одржана је трибина под називом “Духовнo-еколошке вредности у заједници и улога младих у свеопштим напорима опстанка у руралним подручјима”. У програму, поред еминетних стручњака из области екологије, какав је др Раде Биочанин, учествовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић. У реализацији програма је учествовао и Културни центар Крушевац и директорка Виолета Капларевић, као и ОШ Станислав Бинички из Јасике и директор Иван Пелаић...
Slike na Fejsbuku

Моја маленкост…

Тако ми овога дана
Моја маленкост – Светлана
Тако ми овога дана
Направила бих велики грех
Велики осунчани смех

Требало би месечеве капљице
Уткати у косе набујале Мораве
     Пре гласа плаве љубичице
     
Јер тада више не би долазиле зиме
      Стално би у завичају цветао југ
А прoлeће не би напуштало луг

Зато по читав дан
 Савијам сунчеву росу
И разбијам брзацима сан
Само да би Морава
Имала цећураву косу

И тако клешем месечеве опеке
И брзацима Мораве вијуге ткам

Тако ми овога дана
Моја маленкост
– Светлана…

© Светлана Ђурђевић

 

ЛЕТ

Иза окука и врзина
У царству слободе
У души широкој
Постоји увек нека топлина
И кад се мисли све је пусто

Дубоко у мени
Одзвања прoлeће
Доноси утеху и славује
И кад живот поразе намеће
Песме природе
Однекуд заструје

И све се учини да је лепо
И дах и смех и суза
И идем кроз живот попреко
Преко трња и јаруга

Спотакнем се
Паднем
Срце залупа
Трчим опет
Није све пропало
Намигнем ветру
И летимо скупа
Кроз живот
Свет и све остало

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Духовно-еколошке вредности у ОШ “Станислав Бинички” у Јасици”

ПРОЛАЗНОСТ – Љубодраг Обрадовић

 


ПРОЛАЗНОСТ

Жута река, блатна река,
јури у смрт, мору.
И носи све:
срушене обале,
почупана стабла,
празне колевке,
изгубљене сне…

Пливам уз воду.
Гле, небо се разведрило,
певају птице,
врбе олистале,
пролеће станује на обали…

Настави са читањем “ПРОЛАЗНОСТ – Љубодраг Обрадовић”

УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ – Љубодраг Обрадовић


УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ

Узела си од мене све,
а дала ми љубав чисту.
Данас тражимо мост,
за будућност заједничку.

Срца нам се сад заледила,
а лутасмо светом смело.
Тајни кофер си припремила
и у њему за пут одело.

Имао сам и ја снове,
кад чинило се да немам ништа.
Сад и мене подсвест зове
да будем опет авантуриста.

Изазов нови увек је најдражи.
У трагању за срећом, сва је срећа.
И док је узалудно тражим,
на срећу ме све подсећа.
Настави са читањем “УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ – Љубодраг Обрадовић”

БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ – Љубодраг Обрадовић

 

БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ

Баци песак у очи
Пре него што исцури
Оном ко ће да посведочи
Да страст у срећу жури

Баци песак у очи
Оном срцу од леда
И радуј се самоћи
Љубав те ионако не гледа