Ljubiš mi se; Jovana Živković

LJUBIŠ MI SE

 
Dok mrak polako pada
I dok se svoje svakodnevnice odričem,
Ljube mi se tvoje usne pune slada,
Da ti osmeh sa njih otmem.
 
Gledam kako lepa si,
Kako se smeješ,
O,bože i dalje si lepa,
I kad se duriš i mene prekorevaš.
 
Oh, moja slabosti
Što mi se iz grudi otme?
U srce navire vrelo radosti,
Čak i kad ona glavu odmakne od me’.
 
Korakom lakim
Po mom mi srcu šeta,
Od mene se sakrila i
Onim usnama slatkim
Mojoj požudi je meta,
Eh, kad bi je sada moja pamet srela,
Svu vatru u meni bi odnela.

Настави са читањем “Ljubiš mi se; Jovana Živković”

Дан заљубљених душа наших; Јована Живковић

Дан заљубљених душа наших

 

Данас је тај дан,

Дан када се заљубљени

Шетају држећи се за руке,

Данас је тај дан,

Када љубав испушта радосне звуке.

 

Данас се смејеш,

Данас све заборављаш,

Јер данас је дан,

Љубавни…

 

Данас се љуби,

Онако фино и страсно,

Данас је срећан и онај што губи,

Данас је љубав и јутро снено.

 

Неким даном би и рекли,

Али данас не,

Све страхове што су срце пекли,

Данас их нема, данас не.

 

Данас се слави,

Данас се најлепше ћути,

Данас се пева али и слути,

Данас љубав слути још веће љубави.

 

Данас нам сне

У стварност доноси,

Привидом данашње љубави јасне,

Све обаспи, звезде нам с’ неба сноси.

 

Данас ми ружин цвет пружи,

И кафу у кревет донеси,

Данас нек туга срећу ми служи,

И нек види да љубави, ти све си.

 

Данас ми реци,

Најлепше речи,

Данас учини да верујем срећи,

Да када ми дође,

Умем да спознам,

Да је тај дан,

Дан заљубљених душа наших!

Ljubavi bezvremene – Jovana Živković

Ljubavi bezvremene

Pričaj mi lepo kao što ti znaš,
Pričaj mi tako, da sete
zamene iskrice sreće
Pričaj mi priče što na tvoju mladost sete,
jer tako uz mene ostaćeš zauvek mlada.

Pričaj mi lepo,
i bodri me,
toplim zagrljajem smiri me,
jer znam da voleti je slepo.

Pričaj mi jer ti
ne pričaš kako je bilo,
ti pričaš kako će lepo u trenutku tom biti,
Pričaj mi kako se mesec suncu u zagrljaj svio,
Pričaj  jer tako znaš samo ti.

Pričaj mi priče,
ne ispričane davne,
pričaj mi one što na tebe liče,
pričaj, i dok se sećaš ponovo proživi te dane.
Настави са читањем “Ljubavi bezvremene – Jovana Živković”

Moja si večita praznina, Jovana Živković

Olujni gromovi se na mene spustiše,

usred ogromne topline,

iznenada osetih zebnje koje slutiše,

velike gorčine.

A nada da je sve san, nestade,

zajedno sa mojom dušom

koja ode za njom.

I sve na tren zastade.

Te strašne oluje te od mene odnele,

ugasila se jedna ali rodila nova,

Nada, Vera?

A zašto baš moja?

Ko li mi te sada čuva moj andjele?

Настави са читањем “Moja si večita praznina, Jovana Živković”

JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković

I sada deo sebe tebi dajem,
Čime li si zaslužila da u moje misli uđeš?
Srce pitam te.
Ti uvek ćutiš ali tutnjiš i boliš najjače.
Žašto  te tako lako dajem,
A znaš u meni najlepše da budiš,
Osetim te u svakoj reći, stihu, pesmi…
Svojim nitima prolaziš kroz celo moje biće
Pa onda obgrlim te ja obema rukama,
pa pošaljem drugima da te svlače.
Ja to ne umem,
Samo te snažno privijem i ne puštam,
A onda kada odlučiš da odeš,
Ne mogu da te zadržim, ali čudno je
ja te još uvek osećam…
Čudna si ljubavi,
Opiješ pa otmeš,
Ne da se od tebe prezati,
Jedino kad ti se prepustim
Najlepša si,
Ali tad i najviše boliš.

Настави са читањем “JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković”

САЊАЛИЦА – Јована Живковић


САЊАЛИЦА


Како тако лаким кораком балерине
На једној се нози врти
Као да јој живот о њој виси
А она сања ли сања
У вртлогу заноса
Кроз облаке се пробија
И тако лако се савија,
Доводи ме у њене маште,
И ко нитима својим рукама
Нову причу плете,
Једним покретом сваку ноту осети,
Блиставости ли виолине која само
по њој свира,

Чаробне прашине коју само она дира,
Чини се живом, недодирљивом,
Приближиш ли се чини се пашће, али
Корацима попут облака можеш је
осетити нежно,

Ал’ она се држи на концу утехе,
Као да јој живот о њему виси,
И рукама плете њену мрежу снова.

©Јована Живковић,

Ученица II-5 средње
 економско-трговинске шкoлe,
правни техничар