SEĆANJE – Jasmina Dimitrijević

SEĆANJE

Došetah lagano do poznate staze,
koja vodi tamo gde su vinogradi.
Al` suza mi sama krenu niz obraze,
mesto stare loze niko bagrem mladi.

Trnovita kora ogreba mi lice,
ne boli k`o rana sto leži u duši.
Nema više grožđa da pozoblju ptice,
obrasto u korov vinograd se suši.

Kad` bi dragi deda to video sada
puklo bi mu srce od tuge goleme.
Vraćaju me slike kada bejah mlada,
u minule dane, u prelepo vreme.

Pristigoh u zimu iz jeseni rane.
Deda korpu nosi i prti po snegu.
Kao crna slutnja nadleću nas vrane,
naš vinograd stari samuje na bregu.

A za dedom deca i majka na kraju,
škriputavom stazom kolona se kreće.
Svetom se Trifunu počasti odaju,
ka nebu se vije plamen slavske sveće.

U velikoj korpu razne đakonije.
Nikom hladno nije,a lede se lica.
Crvenim se vinom i čokot zalije,
dok s neba doleće mnoštvo pahuljica.

Uz mirisni tamjan molitva se čita.
Molimo se Bogu da vinograd rodi.
Ostavljamo seno srni što tu skita,
uplašenom zecu što poljima hodi.

Sad sa tugom gledam trnovito pruće.
Još jedna se suza u oku pojavi.
Opusteo vinograd i mnoge kuće,
niko ovde više Trifundan ne slavi.

© Jasmina Dimitrijević, Kruševac

Kategorija: Odrasli pesnici