
ТРИДЕСЕТ ДАНА РАТА
Деконструисани сонет с репом и са
обостраним акростихом у огледалу.
Рат – злоћудне клице, за речју масу сказ:
Уклетни бубалаз с тенковске рилице!
Суза се разлаже: зар су атоми кул?!
Искаче сомнабул из заумне каже.
Јутро – уз ТеВе кас, папазјанија – плин,
Антипесма је чин: напујдан бесан пас!
И питам ко је ко, шта је све чији знак,
Узмиче за трен мрак и ко је шта рек’о!
Копрцам се а зјап замењујем за рам:
Римујем речји шљам док избегавам кап!
Авељкаински спот у ратном сигналу
Јури к огледалу – сулуди идиот!
И амерски чин-чин уклетој празнини,
Надев је у глини коју прелива сплин.
Алхемију чисту признајем за снагу,
А нек иде к врагу смех по Антихристу!
Немушти сигнали – безосећајан дрон:
Испред меведа клон: квази – идеали!
Јесмо у комп(л)оту неутрални за рат,
А спремни на шах-мат, одиграсмо фоту!
Речју масу је срам што испуњава зјап,
Као обичан трап – акродексонов рам.
Умислио сам лук за чаробно коло,
Искри дупло-голо, посве (ч)уман баук!
А мути се екран и кревет ми је спас,
Ја залуд дижем глас, стар и паралилан!
Искочи сомнабул из заумне каже;
Суза се разлаже: зар су атоми кул?!
Уклети бубалаз с тенковске рилице:
Рат – злоћудне клице у речјој маси сказ.
© Ђорђе Петковић,
Параћин, 26. марта ратне и ковидске 2022.