ПоезијаСРБ на Звезданом Здравињу 2019.

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је 10.08.2019. године наступило на манифестацији “Звездано Здравиње”, који је овога пута одржан у селу Рлица, као поетско-ликовно дружење песника и сликара са члановима КУД-а Миодраг Вучковић и организаторима манифестације.

У програму који је уприличен, своје стихове су говорили чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Даница Рајковић и Ратко Тодосијевић. Програму су присуствовали и Иван Анђелић – начелник Градске управе Крушевца и Милисав Ивановић – председник МЗ Здравиње. Програм је осмислио и најавио Драгиша Ђурђевић, организатор културе у Здравињу. Иначе, манифестација “Звездано Здравиње” одржава се ове године по 30, јубиларни пут.

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО

Убери сваки цвет,
сваку травку згази.
Да крочиш у слободан свет,
све око себе унакази.

Не бери бригу за друге,
ти си епицентар света.
Да се твој сан оствари,
продај одмах све,
продај и спокој детета.

За трен лажног весеља,
смело поклони туђе идеале.
Да се испуни твоја жеља,
режирај бројне скандале.

Титраји стихова што блуде,
учмалост и таму разбијају.
Све слободе света сад се нуде,
очима у мраку што сијају.

Очима за слободом што светле,
певају се омамљиве баладе…
У име сутрашњице светле,
ноћас их лежерно раде.

Гласник који доноси мрак,
сад о срећној будућности труби.
Чим изгубимо властити знак,
чим се разум изгуби.

Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
у својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде…
Оне који о слободи сањају,
построј у радне бригаде,
да за моћне рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно,
у вртлозима потопити.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића”

Једна слика, две песме и неколико фотографија…

Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја


© Љубодраг Обрадовић

НА МОРАВИ

Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.

Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.

Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.

Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.

Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…


© Ненад Ђекић

Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић


БАЛЕРИНА – Слика Мирославе Петронијевић

Настави са читањем “Једна слика, две песме и неколико фотографија…”

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић


На сајту https://brankomiljkovic.com ове 2021. године објављен је интеренсантан поетски конкурс. Ја сам послао моју песму ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО. Погледајте како је изгледала на сајту принца поезије и чујте аудио верзију!

Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”

Ljubav Vrijeme Smrt

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

trio, na prvi pogled u potpunom neskladu,

nespojiv orkestar za svaku numeru.

 

Istina, malo je ko imao sluha

da razumije kad melodiju slučajno čuje

u vrevi mnoštva i trci za svojim i tuđim ciljevima.

 

Ono što ponekad, najčešće noću,

i najgoreg sluhistu natjera da čuje njihovu ariju

su Sjenke Sjećanja koje zaplešu po mekom tepihu

potisnutih osjećanja, skrivenih snova, neisplakanih tuga.

 

Sjenke Sjećanja u tački sadašnjeg vremena,

zvižduk  Stranca koji izgleda poznato,

miris soli i pjeska, a more je daleko

pa se pita da li se to samo nešto umom poigrava.

 

Sjećanja su mjesto u kojim zajedno obitavaju

Ljubav, Vrijeme i Smrt, bezvremeni i beskonačni,

trio prošlog, sadašnjeg i budućeg trenutka

svira svoju melodiju, uvijek istu a opet drugačiju.

 

Trio koji ima različite instrumente,

ali isto ime, isti lik, iste oči i isti  odjek

odlazećih koraka koji se vraćaju različitim putevima

u različite sobe i različite pokrivače za budne snevače.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

splet operskih arija koje piše Uspomena

notama za ples Sjenki Sjećanja

na plesnom podijumu od mozaika Života.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

zamka za bol ili sloboda za Feniksov let

ne saznaš dok čitavu ariju ne odslušaš

i zadnji korak plesni ne otplešeš.

 

Orkestar svira kraj, tišina uzima riječ;

Svi, i ti i ti i Ti, i mi i vi, apsolutno svi

bili smo ili jesmo ili ćemo biti

trio Ljubavi, Vremena i Smrti.

 

Prepoznati melodiju, čuti korake,

osjetiti ruke oko struka, vidjeti sjaj suze,

razaznati smješak koji sam sebe guši,

biti sluhista bez sluha, biti duša u Duši.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

ako ih sretneš zajedno, zaplači, vrišti, smij se

i zastani jedan minut, minut za Život.

Balada o Neznanki

Nisam joj znao ime
niti ko je i odakle
ali joj lik nikad nisam zaboravio.

Imala je kosu što je
mirisala na proljeće
hod po kojem si mogao da je prepoznaš
između mnogih prolaznika.
imala je lice koje ste
morali gledati i ne htjeli.
Ne, ne, nije to bilo lice
bizarne, hladne ljepote
žene koja zna koliko je lijepa,
to lice je imalo toplinu
neusiljenu, prirodnu toplinu
koja će vas ugrijati,
otopiti led i u najtvrđim srcima,
ali ono najljepše, najčudesnije,
bjehu njene oči.
I najzagonetnije…Oči zbog kojih sam
je i nazvao Neznanka…

Neću vam reći koliko su bile
te oči sjajne i čudesno lijepe.
Reći ću vam nešto drugo.
ako uspijete da razumijete.

Настави са читањем “Balada o Neznanki”

МУЗИКA!

Поезија не иде без музике и обратно, у многим музичким нумерама поезија је основ. Ово је музика крушевачких певача и инструменталиста који су често наступали на поетским вечерима Удужења песника Србије – ПоезијаСРБ. Уживајте!

Настави са читањем “МУЗИКA!”

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!

Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.

Ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће спокој после доћи?

Настави са читањем “ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић”

ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић

 


ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА…

Њена је коса била…
А усне, а тело, а ход…

Она је била тако смирена
и равнодушна на изглед.

Она је била у тој тишини
мноштва које пролази,
тако спокојна, јасна,
а недокучива.

Њене су усне
брбљале нешто без везе,
о људима, о пролазности,
о деци, цвећу…
Њене су усне
брбљале неке глупе речи,
као да јој није стало до мене.
Настави са читањем “ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић”