Пегице – Константин Томичевић

Пегице

Не знам да ли су ти пегице расуте намерно,
Или су само побегле из реда,
Као мисли моје које ми се јаве
Када те предуго гледам.

Неке су ситне, једва признате,
Неке смелије, неке решене да буду виђене,
Па макар погрешно схваћене,
Баш као ти.

Заједно су све као сазвежђе на небу,
Јер то си ти – моје небо,
И свака твоја пегица сија као звезда
Коју никада нећу имати.

Неправедно је како их носиш лако,
А не знаш какву силу имају.
Неправедно је што их видим пре свега
И што у мом мозгу, као по мору, само оне пливају.

Ако икада нестану,
Бићу сигуран да сам их ја покрао,
Понео по једну сваки пут када сам отишао,
А нисам имао храбрости да останем.

(C) Константин Томичевић, Крушевац

Kategorija: Mladi pesnici

Аутор: Ljubodrag

Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović. Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA  - pročitajte dataljnu biografiju. --- Pročitajte sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića --- Види све чланке од Ljubodrag