Добродошли!
Praznične note
Nisi mi, odavno,
svraćao u misli,
ali, evo, praznik
veliki se sprema;
U meni se setno
rasplinjuju note:
što te nema, što te nema…
Ko stara pesma
zamirisa vino
na ljubav koju
popismo odavno;
Iz prazne čaše
tvoj me miris vreba
i titra ko struna:
što te nema, što te nema…
Dugo se nismo
ni u snovima sreli,
kroz vinograd stari
ne prolazim često;
al’ miris praznika,
u čaši što drema,
povlači suzu
k’o gitara notu;
što te nema, što te nema…
MASTILO I IZMAGLICA
Iz noći u noć
čujem isti zov,
sipe mrvice sna,
dotiču oznojeno čelo.
Hvatam pogledom zvijezde,
spremam ih u oči.
Vino me mazi,
pjenušav oblak,
nalik izmaglici
prijanja uz lice.
Pokrećem prste,
mastilo plavi rubove
ljubavne poruke.
Zaškiljim i vidim —
lice nesanice.
Настави са читањем “MASTILO I IZMAGLICA – Gordana Tešanović”
Тобом ко вином опијен
Лепа ко младо вино
опијаш полако.
Јуриш ми кроз вене
у срце и у главу.
У руке бих да те примим
отичеш, бежиш.
Ко пламен сунца
блисташ у свакој капи Ружице.
Опијен тобом
ко да сам аков вина попио.
Настави са читањем “Тобом ко вином опијен – Златомир Алексић”
Uzaludni beg
Od tebe ne umem da pobegnem,
koliko god daleko bila,
naši putevi su uvek blizu.
Od tebe ne umem pobegnem,
dok po pozornici pišem pesme
I isprepletanim rečima
stvaram valcer stihova.
Ti okupiraš moje listove,
knjige,
ploče,
korice istrošene sveske
ivice srca.
Od tebe ne umem da pobegnem,
i stalno ti se vraćam
kad se čini
da neko drugi
piše kao ja,
diše kao ja
i voli,
kao ja.
Od tebe ne umem da pobegnem,
jer umetnici
opijeni ljubavlju,
ne beže
oni od toga žive.
(C) Sara Vukosavljević, Beograd
ЧАША ЉУБАВИ И ВИНА
Испод чаше вина папир је остао, љубав нашу слутио.
Крај чаше вина разговор с њом водио,
у мраку собе, уз вино, страсно је љубио.
После чаше вина „волим те“ заплитао,
у њеном наручју заспивао.
После растанка, у вину, тугу крио,
истину у вину тражио, и као земља после кише се напио,
вином и сузама кафанске стољњаке натопио.
С чашом вина, пијан и унезверен,
улицама нашим лутао, безимен.
О Боже, где ли је?
О, да ли те има?
Опростите, то је због ње.
И због ове чаше вина. Настави са читањем “ЧАША ЉУБАВИ И ВИНА – Милош Дурковић”
Винска рапсодија
Старим као вино
док испијаш ме живо
из магичне чаше љубави
у винској рапсодији.
Старим као вино,
што старије више фино,
а магичном чашом љубави
непресушна срећа ври .
Старим као вино,
и није ми криво,
у магичну чашу љубави
живот нам се преточи.
(C) Вера Миливојевић, Уб
Kategorija: Odrasli pesnici
SNOVIĐENJE
U SNOVIĐENJU
VIDIM TVOJE OČI,
VINO NA NAŠIM USNAMA
KOJE TOČI!
PLAVI NAS VODOPAD SLASTI,
ZAVODI I NAVODI NA GREH!
POSTAJEMO ČISTA LJUBAV,
IGRA, RADOST, ZANOS I SMEH!
KAO PRAVI MAG,
UPLEO SI SE U MOJE KORAKE,
DUŠU, STIHOVE, SLIKE
I OSEĆAM TVOJ ČAROBAN TRAG!
U SNOVIDJENJU
NAS SVEMIR JE SAKRIVEN,
TU TE LJUBIM DUGO,
NAJDUŽE!
DELIMO LAKOĆU ŽIVLJENJA,
UŽIVAMO U PLESU,
VINU, SLOBODI,
JER ŽIVOT JE SAMO TREN!
GRLIM TE RUKAMA
OD ČEZNJE I MILINE,
PA TE VODIM DO MORA,
VODOPADA, ŠUME, PLANINE!
SVEDOČIMO LEPOTI
VANVREMENSKOG SJAJA,
U KOME SMO NEVIDLJIVI ZA CEO SVET!
KAO DVE RAJSKE PTICE
PIJANE OD LJUBAVI I VINA
NAZDRAVLJAMO LEPOTI ŽIVOTA I
NASTAVLJAMO ZAGRLJENI SVOJ LET!
LJUBAV
Čokoladu, ružu on joj dade
Te je sad i prositi on stade
Na Dan Zaljubljenih se ta veza
Uz čašu vina prstenom sveza.
Za drugim stolom vidim vino
I to Metohijsko crveno
Od oca i sina, posle rata
Sada ovde stoji kraj vrata
I o stradanju, ljubavi priča
Metohijsku Toskanu veliča.
Za trećim stolom vidim i župu
Župljanka i pitko vino belo
Za uspeh, za društvo baš veselo
Diplomirala je devojka mlada
Roditelji, svi su srećni sada.
Sećam se kako kad moja ćerka
Pobedila i diplomirala
Otvorila se i flaša vina
Godinama stara imovina
Za ovu priliku i čuvana.
Ima nešto čega ovde nema
Vinarija ne ume da sprema
Vino jeste, al’ vino i nije
Zavisi u kom se oku vije.
U oltar se ka’ vino unosi
Iz njeg’ se ka’ svetinja iznosi
Zajedno sa hlebom belim
Kao dar prima se bićem celim.
Nema veće ljubavi od Hrista
Nema veće žrtve od tog krsta
Neka bude jednom u stihove
Novo vino, u nove mehove
Besmrtna mladost i Hristova radost.
(C) Snežana Popović
Kategorija: Odrasli pesnici
Вино као живот
Ој лозо винова међу изданцима живота
рађаш се изнова и изнова дишеш
у вечни живот настањена
Богородна винаријо Богом дана
крепиш душу, срећом саткана.
И кап што потече
оснажи тело радошћу новом
на том путу се срећу разум,
душа и тело.
На св. Трифуна лоза се сече
да рађа, буја и бриди љубав
никада не пече
она се са свих страна види!
Љубав животу даје моћ
и снагу из капи вина што теку
ој лозо винова
напоји душу меку.
Бујаће лоза и живот вечни
и љубав што се из ње рађа
на св. Трифуна се увек сече
и срце радост погађа.
Та кап живота вредна
из зрна дарове носи
и једна чежња чедна
вековима радост доноси.
Настави са читањем “Вино као живот – Драгица Трајковић”
Ти и ја
Твоја рука ми треба
и твој додир изненадни,
да ме окрзне твој поглед
у пролазу
и твој смех у безизлазу,
па да полетим ко птица
сломљених крила
до сна и бескраја
и недокучивог зрна
људског постојања.
Да се ко немир уселим
у твоје тамне зенице
и као ватра разгорим
утихле и покисле снове,
заруменим зоре
и распламсам страсти.
Да ми уз чашу црног вина
шапнеш две, три речи благе
па да их утиснем у сећање
да ме чувају од свакодневице.
Да се распе јато звезда
по хаљини боје меда
и зашуште по њој цветови златни
ко у пољу сунцокрети.
У смирај дана
само желим да сам жена
са расутом косом
на твом рамену
као месечина изнад мора
као плима и осека
као ти и ја
овде и сада.