NAŠE VINO
Kao uvek za praznik
Svečano kucnusmo čaše
Odjek kristala zapeva odu životu
Milo se pogledasmo
Poželesmo jedno drugom stotu.
Zamirisaše otežali čokoti
Iz starog vinograda
Riljanog na tri ašova dubine
Čuvanog puškom
I molitvom protiv grada.
Iskre iz očiju i rubini iz čaše
Otključaše
Riznicu srca.
Vratiše mlade dane
Prosuše djerdane
Čežnjom nizane
Kopčom ljubavi čuvane
Milinom i gorčinom stezane.
Prvu smo čašu ispili davno
Uz žar ljubavi što s neba pade
Zgrabismo golim rukama žar
Kada nad zdravicom vreme stade
Zahvalismo se Bogu za dar
Vino nam snagu i krila dade.
Opi nas zanos, pre prve kapi
Čežnja nam puteve pozlati.
Naša je ljubav ko vino tekla
Slatko, gorko, naiskap smo pili
Točila nam sudbina bokale
Mi sudbinu zdravicom kitili.
Dizali smo čaše o slavljima
Za rodjenja, svadbe, useljenja
Ispijali i za pokoj duše
Našeg roda, dragih prijatelja.
Od pamtiveka, pa sve doveka
Iz svake čaše, iz svake kapi
Božansko vino istinu zbori
Kroz osmeh, uzdah ili suzu
Priču o LJUBAVI govori. Настави са читањем “NAŠE VINO – Nada Milosavljević”
