Љубав
Отворених очију што сањам , да ми је да плашт око себе имам,
да ме штити од лоших људи, што не знају шта је љубав,
што зло желе, јер им је сваки дан празан.
Лаким кораком што ходим, далеко можда нећу ићи,
само да се не спотакнем у лошој ноћи,
од разбојника што срећу краду, јер љубав не знају.
Осмехом сетним када се прошлих авантура сетим,
да не заборавим шта је пролазни хир, што ме увесели,
да знам шта је љубав, због које срце ноћима бди.
Тешким речима да не дозволим да ме отрују,
као јелена стреле намазане од једића,
да знам шта је лепо и добро, оно што љубав зовемо.
Преки поглед, што је ка нама упућен,
да се сломи као стакло када падне на камен,
да се љубав расцвета, мир да у срцима влада.
Чаша доброг вина, што је у сласт испијена,
полако и без журбе, као ноћи летње дуге,
да љубав победи зло и да траје.
(C) Зоран Дубовац, Александровац
Категорија: одрасли песници из земље и иностранства