Та девојка,са том лепом плавом косом, која зачара сваког ко је угледа, та лепота са тим лепим очима, који личе на два дуката. Мене душа вуче према њој, та њена силна лепота и доброта, мене тера да је волим још више, онолико колико нормалан човек не може да замисли. Ех,ти лепото што те нема, што … Настави са читањем “Очи моје лепе”
Та девојка,са том лепом плавом косом,
која зачара сваког ко је угледа,
та лепота са тим лепим очима,
који личе на два дуката.
Мене душа вуче према њој,
та њена силна лепота
и доброта,
мене тера да је волим још више,
онолико колико нормалан човек
не може да замисли.
Ех,ти лепото што те нема,
што те нема да ти мазим
ту косу плаву,
плаву као жито.
Ех,што ми за тобом душа плаче,
као кад Црногорац падне са кањона
Мораче.
Да није тебе,ја би снагу изгубио,
понос никада не би имао,
душу би растужио,
и ја би тада умро.
Дођи код мене,
да те загрлим јако
и да те не пустим.