Ona je pravi divlji cvet,
Lepotom i snagom očaraće svet,
Hod graciozan kao leptirov let.
Duša joj je krhka od kristala,
Reči od čarobnog mastila,
Zlo je zagasila,
Suzama vatru ugasila.
Vergilije u Paklu,
Ona u mrklom mraku,
Vodič kroz monstruozno selo,
Djavo nosi belo odelo,
Andjeo znači krila, ona krila daje,
Bez nje, kao sam da sam žrtveno jare.
Divna kreacija,
Božija manifestacija,
Pre nje devastacija,
Sada revitalizacija,
Posle nje dobra reinkarnacija,
Ona je sudbinska najbolja realizacija.
Sišla je iz rajskog vrta,
Od tada mi je život pun obrta,
Njene reči slatke kao zabranjeno voće,
Svako smrtan nju hoće,
Ne mogu se dogovoriti ko će,
Da prihvati izazov života,
Ko će zauvek po glavi da joj se mota.
Zrači elegancijom,
Ista je uvek praćena reakcijom.
Iza sebe ostavlja miris jasmina,
Ostaje dugo kao heorin u venama,
Noću je zamišljam među zvezdama.
Čudovišna kraljica prirode,
Simbol lepote i slobode,
Dobrota i čistota njeni ima da te vode,
Do kraja tvoje borbe,
Moraš biti slobodan robe!
Glasnik Božije vere,
Vesnik nove ere,
Došla je u pravo vreme,
Da donese potrebne promene,
Da otvori svima oči,
Da u zenicama svetlost kroči.
(C) Aleksa Stojčić