Fenix

Kroz život snažno korača,
Iz dana u dan sve je jača.
Ni malo ne oseća bol,
Mitske snage ona je simbol.
 
Njena lepota se širi kao virus,
U glavi izaziva snažan impuls.
Vatrenom pojavom i glečere u srcima topi,
Na njeno telo imuni su samo idioti.
 
U očima skriva tajnu čarolije,
Svoje nežne duše poput cveta magnolije.
Usnama priča najlepše bajke i balade,
Ukus im je slađi od belgijske čokolade.
 
Na ulazu u teren se oslobađa zver,
Svakog protivnika posmatraju kao ziver,
Na klupi se puni taktički šaržer.
Smirena, hladna,
Trijumfa gladna.
Vezuje kosu,
Oči u fokusu,
Za zadatak spremna,
Svom timu zauvek verna.
Sa čela znoj kaplje polako,
Pobeda se ne sme shvatiti olako.
Tehnička dodavanja,
Bez oklevanja.
Razorni servisi,
Ređaju se uspesi.
Uspešni skokovi,
Bez premca blokovi.
Ona je na terenu pravi kapiten,
Jer nikada neće dozvolizi da potonu u bezdan.
 
Po izlasku sa terena,
Ništa se ne menja.
U dresu i van njega ostaje ista dama,
Princeiza iz Šenbruna.
 
Iz pepela se uvek veličanstveno diže,
Svakog puta veću moć dostiže.
Besmrtnu dušu u sebi nosi,
Njen stav svetu prkosi.
 
Postaće legenda novijih vremena,
Biće simbol herojskih promena,
Svi že se uvek sećati njenog imena,
Slavićemo zauvek njena dela jedinstvena.
 
(C) Aleksa Stojčić