Lice prezira

Lice prezira

Kad prezir okuje osmeh

Kad prezir okuje osmeh,

nema više vremena za kajanje.

Navru trenuci sećanja,

pa zebnja i tiha previranja.

Nema tu više ničega.

Nema vremena.

Nema prošlosti,

ni sadašnjosti,

ni budućnosti.

Vrtlog tame,

ničega,

bez osećanja.

Kasno je za sve i za ništa.

Kasno je za suze.

Kasno za nemir.

Ostaje samo prezir

i lice od kamena.

Dokaz —srce izgorelo od sopstvenog plamena

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović