МЕТАМОРФОЗЕ
Kад човек заплаче без суза запитан, зашто неки пролазе кроз цео живот тужни, кад схвати да није јачи од времена, да са другима мора делити светлост, воду, земљу, као заједничку наду. када слободу не буде сматрао само и искључиво властитом потребом, када се научи дивити сваком бићу, оном што гмиже, хода, плива или лети у чудној колони борбе, када га гане величина и најмање жртве, када научи да се каје али и пожели да опрашта, кад прихвати свој живот као један од многих бивших и будућих, када се поклони суштини, маленој птици, цвету, облаку или киши, тада ће први пут бити на својој страни.
Хоће ли он то и моћи?
© Андреја Ђ. Врањеш
(Прочитано: 93 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.296 пута)
