ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ – Тијана Рапајић Марковић

Б И О Г Р А Ф И Ј А

Тијана Рапајић Марковић – Нови Сад. Рођена сам 11.12.1977. у Београду. Завршила сам основне студије српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, 2008. године. Тема мог дипломског рада гласила је: „Сложенице у Типику архиепископа Никодима“. Потом, 2014. године, стекла сам звање мастер професор језика и књижевности (србиста), одбранивши рад под називом : „Вештина писања у настави српског као страног језика“. Током мастер студија, бавила сам се проучавањем српског као страног језика. Добитник сам југословенске награде за поезију „Момчило Настасијевић“.

Након завршених основних студија, објавила сам три књиге прича за децу и младе: „Приче о животињама“, „Божићне приче“ и „Башта“. Крајем 2010. године, моја прича „Бајка о изгубљеном лабуду“ емитована је на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо!“ 2017. године, уписала сам прву годину студија Специјалне едукације и рехабилитације на Медицинском факултету у Новом Саду. Септембра 2019. Године, била сам учесник Петнаесте међународне конференције дефектолога, под покровитељством Друштва дефектолога Војводине. Завршила сам курсеве за пословног секретара, геронтонеговатеља и персоналног асистента. Од страних језика служим се руским и енглеским, а од архаичних језика, служим се старословенским, српскословенским, рускословенским и латинским језиком. Имам сина, свој понос, студент Анимација у инжењерству, живим и радим у Новом Саду. Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор. Пишем песме, прице за децу , драме и чекам да се објави мој роман првенац “Звоно отвара врата”. Подучавам младе у чему сам веома успешна.

Данас Вам представљамо Тијану Рапaјић Марковић, најновијег члана на нашем сајту Блог ПоезијаСРБ. Њена поезија је оригинална и свакако у њој треба ужати и откривати јој смисао. Уверите се и сами!

RUŽA

Sine moj,
brodi tvoja lađa
Vetrom vođena

Zna majka da
Ti peške ideš
Kroz ovaj život

Put ti je posut ružama
Ali i ruže imaju svoje trnje
I one (kažu), moraju od nečeg da se brane
Najčešće se tako brane od ljubavi
Ne daju svetu da ih voli
Već uzimaju danak svoj u krvi
Ostavljenoj u amanet..

I zato
Seti se majke sine
Kada budeš brodio lađom
I budeš brao ružu
Ružu stavi u vodu
Vodu stavi u srce

A trnje baci u okean…

I evo, šta sam ja napisao za Tijaninu novu knjigu “I OPET SU LILE KIŠE”

Zove me moj drug Rade Biočanin pre neki dan i kaže: Ljubo pročitaj večeras ovu knjigu (I OPET SU LILE KIŠE – Tijana Rapaić Marković) i napiši u par rečenica recenziju. Sutra ide u štampu! Ja rekoh da hoću. Bila su za to dva jaka razloga. Prvi – Tijanu i njenu poeziju sam upoznao slučajno pre par dana na sajtu www.poezija.rs i to u audio verziji i moram priznati da mi se baš dopala. Drugi – čitajući njenu autobiografiju pročitao sam i ovaj citat “Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор” koji me je oduševio, jer je Prever bio u vrhu top liste meni poznatih pesnika. I rekoh, to je bilo dovoljno da Radetovu neuobičajenu ponudu prihvatim. Ali ipak nije bilo tako brzo! Uzeo sam tajm aut od nekoliko dana da pročitam sve pesme u knjizi.

I opet pesma o Preveru “I PREVER JE LEŽAO GO NA PLAŽI”, koja me je oborila s nogu, kao što me je nekad i sam Prever, svakom svojom pesmom obarao. Ilustracije radi citiraću:

“On je muško

Njemu se može

Njemu neće pasti kapa s glave

On je svoju kapu stavio na svoj ponos

Pa se digla kapa

Umesto ponosa

Setim se katkad”

 Da, Tijana je pesnik koji osvaja na prvo čitanje, osvaja svakim svojim stihom. Osvaja svojim poimanjem poezije, pisanjem, aktuelnošću – svojim poetikama koje ugradjuje u svaku svoju pesmu. Njen pristup, iako preverovski, toliko je origanalan i moderan, da ja kažem, kao poentu ovog zaista kratkog prikaza, svima Vama koji čitajući je, kao i ja uživate u Tijaninoj poeziji: Slobodno uživajte, takvih prilika neće biti mnogo, kada je poezija u pitanju.

„Na trgu Slobode

Urlik

Za slobodu

Za slobodu!”

Ljubodrag Obradović, pesnik  

109 ПУТА ПРОЧИТАНО

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif