Јурим сенке прошлости
које се још играју са нама.
Стоје на сунцу и ветру,
чекају пролазност и дозволу
за вечност.
Пролазност времена
која убија људскост,
чека тренутак мудрости.
Историја, смештена
на самој граници
истине и садашњости,
тражи вечност
као једину вредност времена.
Некада давно неко је написао:
„Победници пишу историју,
а мртви је ћутећи одобравају.“
Па се ја питам:
Ко је победио у Другом рату ,
ми или они?