ТЕБИ СРНА – Драгица Трајковић


ТЕБИ СРНА

Чувај Боже тај бисер…
Из твог се недра посребрила,
из твог се ока осмелила,
да у људској души шара
снагом љубави.

Чувај Боже то благо…
Ти си је вољом створио,
у мору љубави окупао
и тако чедну у живот уградио!

Чувај Боже то Сунце…
Ти си је њиме осунчао,
па је постала светлост,
што таму лако помера.
Где сунце греје,
само се радост и срећа смеју.
Настави са читањем “ТЕБИ СРНА – Драгица Трајковић”

Вино као живот – Драгица Трајковић


Вино као живот

Ој лозо винова међу изданцима живота
рађаш се изнова и изнова дишеш
у вечни живот настањена
Богородна винаријо Богом дана
крепиш душу, срећом саткана.

И кап што потече
оснажи тело радошћу новом
на том путу се срећу разум,
душа и тело.

На св. Трифуна лоза се сече
да рађа, буја и бриди љубав
никада не пече
она се са свих страна види!

Љубав животу даје моћ
и снагу из капи вина што теку
ој лозо винова
напоји душу меку.

Бујаће лоза и живот вечни
и љубав што се из ње рађа
на св. Трифуна се увек сече
и срце радост погађа.

Та кап живота вредна
из зрна дарове носи
и једна чежња чедна
вековима радост доноси.
Настави са читањем “Вино као живот – Драгица Трајковић”

СНИВАН САН – Драгица Трајковић

СНИВАН САН

Тмурно вече и кишно
И мисле се роје
Кроз вео ноћи успаване
Оне се нечег боје?

Заигра срце чедно
Не жели сете у њему
Оно би да крене
У радост измишљену.
Настави са читањем “СНИВАН САН – Драгица Трајковић”

Пречиста Причест – Драгица Трајковић

 


Пречиста Причест

У тихој молитви стадох пред светињом,
врата од срца отворих широм, док оно грца.
Грешна ли рука што граби,
чистоћу из душа чисте,
ал’ моје мисли увек су исте!

Блажена мати, Богородице мила,
Свећо неугасива; Божја сила!
Неугасива у молитвама гориш,
Ја погнуте главе пред тобом се молим.

Да причест ово тело моје,
охрабри снагом новом.
Ту љубав што примих Божју,
око окупано ми светлошћу том,
приближих молитвама Богу свом.

И видех блажена мати,
како ми душу љубав умива
и стаје време и стају сати,
само се Божја љубав снива.

Настави са читањем “Пречиста Причест – Драгица Трајковић”

ОБИЧНИ ЉУДИ – Драгица Трајковић


ОБИЧНИ ЉУДИ


У смирај дана,
у лету стварног постојања,
сретох обично – необичне људе.
У оку ми заигра срећа,
што људскост топлу нуде.

На овом свету зар има лепше?
Од часне речи – ЧОВЕК!
И осмех увек буде.
Праве ли речи у сваком трену
и кад си тужан, оне те прену
Па Богу се молим
за времена сва,
истинска вредност је ТА!

Настави са читањем “ОБИЧНИ ЉУДИ – Драгица Трајковић”