Категорија: Stefan Bogdanović

Породица

Пристао бих сад, на кеца
да постоје моја деца.
Синиша би био даса,
лепог гласа, лепог стаса,
опасан би био баћа,
у свему бољи него ћаћа.
Радовао бих се истом мером
и поносио својом ћером.
Ту би била игра, граја,
јер је много воли таја.
Још да њена лепа мама
исто игра се са нама,
да каче ми се око врата
кад ми кажу „здраво, тата“.

Осмех — Стефан Богдановић

Осмех

Она ће њему:„осмеху мој.“

„Осмеху мој“ и он ће њој.

 

—Што ти у очима сад тако сја?

—Па сја и у твоја ока два.

 

На ветру је играла златна влас,

и све су схватили у исти час.

 

© Стефан Богдановић

Категорија:одрасли песници