Пристао бих сад, на кеца
да постоје моја деца.
Синиша би био даса,
лепог гласа, лепог стаса,
опасан би био баћа,
у свему бољи него ћаћа.
Радовао бих се истом мером
и поносио својом ћером.
Ту би била игра, граја,
јер је много воли таја.
Још да њена лепа мама
исто игра се са нама,
да каче ми се око врата
кад ми кажу „здраво, тата“.
Аутор: Стефан Богдановић
Крају родни, крају мој…
Крају родни, крају мој…
(превод са руског оригинала „Край ты мой, родимый край…“ Алексеја Константиновича Толстоја)
Крају родни, крају мој,
Ти си галоп на слободи,
С неба крик је орла сој,
Вучји зов што пољем броди!
Домовино моја, ‘ој!
Непрегледни, стари боре!
Поноћни славујев пој,
Ветар, степа, облак горе!
Скромни савет
Уместо у екран што се брецаш,
боље неке рибице да пецаш.
Уместо што очи квариш,
боље је да нешто збариш.
На високо ти да пуцаш,
обруч ломиш када куцаш.
Нека постане ти норма
фантастична твоја форма.
И осмех нек ти лице краси,
да сви се диве таквом даси.
Крокодили
Свакојаки крокодили
к’о да бунике су пили.
Караконџуле и але
мисле да су сви будале.
А за себе да су шампиони,
Стаљини, Наполеони.
Свако верује у то што воли,
ал’ истина често боли.
Географија
У Азији дивљи пас
над пленом виси читав час.
У шуми хладној мрак и мук,
ту је предак Срба — вук.
На северу завејан је пут,
на дрвету ждеравац је љут.
Од рике да најежиш се сав,
то је пума — амерички лав.
А у савани подневни је сат,
и жирафа савија врат.
Осмех — Стефан Богдановић
Осмех
Она ће њему:„осмеху мој.“
„Осмеху мој“ и он ће њој.
—Што ти у очима сад тако сја?
—Па сја и у твоја ока два.
На ветру је играла златна влас,
и све су схватили у исти час.
© Стефан Богдановић
Категорија:одрасли песници