Године сам своје
Поскитала многе
Зарад земље ове
Несрећне, убоге,
Искапала очи
Сузом безгрешника,
Свака откинута
Праху праведника.
И није ми жао
Прве ни девете,
Ни свих безнадних
Што сулудо лете
Да пауци мреже
Проклете не плету
Око мога рода
Расутог по свијету.
Туђинци горди
Што у крв се свете
Круже ко’ гаврани,
Гракћу и пријете.
И није ми жао
Прве ни девете,
Ни свих убудуће
Што ће да пролете,
Да незнани и знани
Моје снове скупе
Силом не отимају
Кад не могу да купе.
(Прочитано: 18 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.029.236 пута)