Oprosti mi Boże,za grehe ne sudi
zažari se srce upali mi telo
kad mi oko pade na te bujne grudi
greh mi posta sladak,uzdrhta mi telo
Pa pogled odluta niz obline vrele
ko grešnik kraj odra od požude stenjem
i sve njene draži nežne,tople,smele
čine da se topim pod sopstvenim htenjem
Ja joj pružih ruku,ona ruku dade
u dodiru kože večnost kao plima
druga ruka sama na grudi joj pade
zar od tvoje Bože milost veće ima
Dodir njezin beše mekan kao svila
oprosti mi Bože,zbog nje mi ne sudi
jutro je odnese,u san mi se skrila
da joj zračak sunca obraz ne zarudi.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
11.10.2025g.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.029.267 пута)
