Кад ме тамна мисао дира,
моја је песница нокаутира,
не губим време, не часим часа,
звекнем је ногом, нема јој спаса.
Свим се силама тама труди
што више мрака да пробуди,
оштро надире са четом војске,
лете и скачу ко луде дворске.
Једног по једног зликовца газим,
ту се покажем баш безобразним,
брзо им шаљем у фацу ђон,
поставим светлост на царски трон.
Ако се тама опет пробуди,
и у глави почне да гуди,
светлост са трона одмах ми махне,
истог трена тама издахне.
(Прочитано: 25 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.277.091 пута)