Оног дана када сам добио дијагнозу – МС
Нисам у њу много веровао.
Мислио сам – лако ћу.
Али све је било све теже и теже.
Неспретност и падови
Постали су саставни део мог живота.
Када сам престао да радим и да цртам иконе,
Схватио сам – не могу више.
Тражио сам хоби,
Али ништа није могло заменити
Цртање икона.
У једном тренутку написао сам песму.
Прочитали су је други,
Рекли су: „Добра је.“
Сада се сваке ноћи будим,
У исто време,
И записујем песме
–Да ми не побегну.
Зато молим Бога
Да ми остави памет,
Да пишем
песме,
Да их не заборавим.
(Прочитано: 79 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.276.241 пута)