Дан: 9. децембар 2022.

NEKA KUCA ČARAPANSKO SRCE-SNEŽANA POPOVIĆ

Neka kuca Čarapansko srce

U jednom lepom, carskom gradu
okupismo družinu malu ali sjajnu.
Jedni drugima darivasmo osmeh i nadu.
Ljubav na naš prvi dodir slobode,
ne beše ni beznačajna ni slučajna.

Čistim i toplim srcem svih mama vođena,
za ta mala Čarapanska srca,
beše ova grupa otelotvorena.
Želesmo svi druženje bez granica,
sva ta deca i mladi, postaše moja druga porodica.

Kroz veselu igru, bez imalo razlike,
iz pekarske radionice svoj prvi slatkiš “izbaciše”.
“Čarapansko srce” ga dobri pekari nazvaše.
I likovno stvaralaštvo išlo im bez muke,
bi to početak za te male, vredne ruke.

Da svoje strahove od lekara pobede,
tu pomogoše vesele doktorske radionice.
Mame i tate svoju decu rado kod nas dovode,
radost druženja im uvek ozari lice.
Jedni druge nikad ne žele da povrede.

Skrivene talente oni poseduju.
U želji da veliki glumci postanu,
zajedno Božićnu predstavu spremaju.
Za svu decu posebnu, znanu i neznanu,
da zauvek ta divna božija bića ostanu

Snežana Popović

Ugašeno ognjište

 

Ugašeno ognjište – Vesna Stojković
Zanoćila vetrušina u granama stare trešnje.
Pod strejom se paučina razmahala luđe, bešnje.
Zagraktala dva gavrana, loše vesti kome nose?
Usred lepog, belog dana, kome li će da prkose?
Strašilo u polju stoji da preplaši divlje svinje.
Lubenice netaknute, skapavaju čak i dinje.
Kukuruzi neobrani, zrelo klasje još se žuti.
Brazde puste, neorane… Prašnjavi ostaju puti.
Na granama voće zrelo, nema ko da ga ubere.
Selo malo opustelo, ostalo bez nade, vere.
Mladost naša otišla je, daleko od svoje kuće.
Sada trbuhom za kruhom, stalno luta kroz bespuće.
Roditelji ostareli, žuljevite , slabe ruke.
Već su davno iskopneli, pod starost ih grizu muke.
Kroz prozore pogleđuju, ali tužan pogled osta.
Jer uzalud očekuju, milog im i dragog gosta.
Sa odžaka dim se vije, dok ognjište već se gasi.
Iz oluka kiša lije… Kućo moja, propala si…
Stari džukac juri vrapce, mesto trave korov niče.
Slika svima dobro znana, ko iz neke stare priče.

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ДЕЦЕМБАР 2022. – Клуб КЦК


У организацији Културног центра Крушевац и Удружења песника Србије ПоезијаСРБ у Клубу КЦК, 7.12.2022. године одржана су ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Учествовали су чланови Удружења песника србије Поезија-СРБ: Љубодраг Обрадовић, Даница Гвозденовић, Миљко Шљивић, Живојин Манојловић, Слађана Бундало, Јована Живковић, Живота Трифуновић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћира, Мирослава Мира Смиљнић, Мирослав Кркић, Градимир Карајовић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић Пенда, Бобан Дашић, Живомир Миленковић, Љиљана Тамбурић, Олга Раденковић и афористичари Драган Матејић и Драган Ракић Сингер. У програму смо се подсетили и преминулих чланова: Миљојка Милојевића Била, Мирослава Миће Живановића, мр Ратка Тодосијевића Баће, Борисава Боре Благојевића, Милке Ижогин, Радивоја Миладиновића Пацка, Далибора Ђокића, Елеоноре Лутхандер, Томислава Милетића, Давора Славнића и афористича Јована Арсића Јовче. Програм су водили Даница Гвозденовић и Љубодраг Обрадовић… За музички тренутак су били задужени Љубиша Боровац Боки и Градимир Карајовић. Љубодраг Обрадовић је добио у знак сарадње са штампаријом СаТЦИП из Крушевца уметничку слику, рад сликара Првослава Пендића Пенде. Програму је присуствовао и Синиша Максимовић – заменик председника скупштине града Крушевца.

Ремиксована аудио верзија догађаја коју је снимио Марко Вишњић


Љубодраг Обрадовић

ПЕВАЈ САД

Певај сад, о оном што свако зна.
Све пролази, све се мења.
Певај сад, сан је само сан,
 стварност је увек сурова.

Певај сад, кад ниси више млад,
 о свету својих утопија. Певај ти.
Твоје жеље су прошлост,
сад други прелазе мост.
Други сад, желе да граде свој свет
и мисле то није грех, као и ти некад.

Певај сад, кад многа срца слама јад,
а друга, због тога обасјава сјај. Певај ти.
Почетак је увек леп, од идеала мало слеп,
а онда уследи тужни расплет
и у круг се све заврти.

Певај сад, дуг је пут преко реке,
а почетак изазов.
Али зашто рушити стари, за мост нов.

Певај сад, проста је истина,
све пролази, све се мења.
 Само камење, све памти
и кад ужарено у ватри пламти.

Певај сад, своју истину свако има
и кад права у облацима се губи. Певај ти.
Онај, ко другом, спокој узима,
свој немир, тиме буди.

Певај сад, све се на крају зна,
кад истина, стихом се изнуди.
Певај сад!

(C) Љубодраг Обрадовић


Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ДЕЦЕМБАР 2022. – Клуб КЦК”