ЈЕЛА КОСА И РОСА
Одсела је цура Јела,
да предахне испод јела,
па извади разног јела,
да би нешто мало јела.
У руци јој оштра коса,
а низ плећа дуга коса,
са њом` иде сестра Коса,
висока их чека коса.
Уз планину иду горе,
кроз зелене густе горе,
ал` испред њих шуме горе,
шта од тога има горе?
Док тај пожар гаси роса,
сустиже их баба Роса.
Роса сједе, а све кука,
због болова десног кука,
рад` тога је мало села,
јер дуг пут је још до села.
Јела веза у реп косу,
а из руке баци косу,
па замоли сестру Косу,
да би лакше прешли косу,
док још шума, има росу,
помогоше бабу Росу.
Аутор: Љубиша Ж. Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
„Језик је жива снага, са којом је везана не само култура,
него и само постојање једног народа.“
Иво Андрић
Нови Сад, 2015 љета Господњег
Kategorija: Odrsli pesnici