NEMANJA U TOPLICI – Miljojko Milojević

No votes yet.
Please wait…

NEMANJA U TOPLICI

Kad jarka duga nad Banjskom gori
Čudesni miro zrači Crkva Stara,
Toplica tiho legendu žubori
O mirotočivom svecu sa Hilandara.

Tad Fines, grad između dveju reka,
Koloniju rimskih ratnih veterana;
Il Toplicu do dvanaestog veka;
Bele Crkve pre turskog zemana;
Kuršumliju do današnjih dana,
Blagosiljaju sveti Simeon i Ana.
            
          1.
Kad Nemanja bi odabran za župana
U Toplicu čim pristiže
Na ruini hrama rimskih veterana
Pravoslavnu crkvu diže.

U toj crkvi, međ bokore jorgovana,
Za lepih dana, i kad ledni vetar briše,
Velmože i garda, Nemanja i Ana,
Bogumili i sebri Bogu se moliše

Al, ubrzo, mladi Vizantijski car,
Najmoćniji vladar pravoslavnog sveta,
Iz Toplice progna županski par
I spali crkvu od kamena i drveta.

2.

Mrzeo je on župana iz Toplice,
Tužio kod Komnen cara:
Da proganja Vizantince;
I ne štiti od varvara;

Da od cara vešto krije
Da državu srpsku stvara
Na tlu slavne Vizantije…

,,Nemoguće- zagrcnu se stari car
Od ljutine, i od besa, i gorčine-
Moj mač nosi i titulu carski dar,
Ti optužbu tešku dižeš, mili sine!

Dovedite mog župana iz Toplice
U zaveru što sad srlja, ili ludi
Da mu vidim pravo lice…
Županu će car da sudi!,,

Nemanju su uhvatili na prevaru
I priveli, oronulom, moćnom caru.

Bos, gologlav, s konopčetom oko šije,
Gorostasni, mladi, župan iz Toplice,
Sad sa mačem okrenutim naopačke,
Stade ispred cara Vizantije…
I vešto sruši  optužnice
Od prve do zadnje tačke.

Nasmeši se car županu :
,,Dakle, sve su bile zlobne laži!?
Slobodan si i pozdravi lepu Anu.
Županstvo ti i dalje važi! ,,

          3.

A kad umre Komnen stari,
U Toplicu sa svih strana navališe:
Zle uhode i ugarski podli žbiri,
I varvari i zli Bugari
I Nemanju opet zlobno ocrniše
Da državu srpsku širi.

I mladi vizantijski car
Silnu vojsku posla tad
Da smrću kazni županski par
I spali Toplicu srpski grad.
         
          4.

Borbe su vođene više dana:
Vizantijsko- ugarska armada
Progoni Srbe iz Niša i Koprijana,
I u Belu, Gornju, Toplicu upada.

Vojvoda Vojša i Stefan Nemanja
U teškom času srpske župe cele,
U gradu, ispred dvorskog zdanja,
Gardijski odred u tri čete dele.

Vojvoda Vojša, kod Nebeskog kama,
Kraj Toplice, ispred gornjeg mosta,
Iz zasede, bio dan il tama,
Da uništi zlog, nezvanog, gosta.

Obalu Banjske i kapiju grada
I centar ispred županskog zdanja,
Gde skloniše nejač da ne strada,
Braniće župan Stefan Nemanja.

A gardisti verni pravoslavnom stegu,
Vešti, hrabri i puni borbenog plama,
Raspored dobiše na Zelenom bregu
Da brane oltar prvog srpskog hrama.

            5.

Dolinom Toplice nadire armada,
I zvon mačeva od čelika tvrda,
I jauk ranjenih kod kapije grada,
Daleko odležu preko modrih brda.

Tople vode Banjske već krvave teku,
Krovovi predgrađa u plamenu gore,
A Srbi sa okolnih brda silaze na reku
I prsa u prsa s tuđinom se bore…

U grad prodiru ratnici armade
S kalpacima od gvožđa i srebra
I padaju s konja kao teške klade
Od otrovnih strela Nemanjinih sebra.

Niz Nemanjino bedro krv rumena curi,
A on sa mačem darom starog cara,
Zapovednika armade po bojištu juri
I udarcem snažnim s konja ga obara.

          6.

Dok vojvoda Vojša Vizantince čeka,
I krvav i žestok okršaj sluti,
Inače mirna i bistra Toplica reka,
Danas drvlje valja, peni se i muti…

Skriveni u grmlju gardisti ćute,
I krvav i žestok okršaj slute…

Vojvoda zna da mora u napad prvi,
Zato u boj želi, u boj što pre…
I već zamišlja rumene lokve krvi
I kako u svakoj Vizantinac mre…

Iznad carskog puta prašina se diže…
Maršira armada surova i gruba…
Nebeskoj steni već se strelci bliže
Uz zaglušnu buku bubnjeva i truba.

U prvom redu strelaca pešaka
Sve sami Ugri od najgorih gori,
Za njima bela carska konjica laka
Što se mačem ili kopljem bori.

Ispred stene Vojša stade:
,,Sad, il nikad, odapnite strele!,,
I kiša otrovnih strela na Ugre pade,
I na vitezove plave carske konjice bele…

Za drugim jatom ubojnih strela
U juriš grunuše gardisti mladi,
I carska konjica laka, brza i bela,
Ništa nije mogla za se da uradi.

U divlje se bekstvo dade
Prema groblju do logora zle armade.
Bitka je trajala više od sata…

Još umiru Ugri u grču i s mukom
I vitez plavi kraj svog belog ata
Što se Vojši javi već klonulom rukom.

Vojša se nad njim ravnodušno saže,
Al u trenu starog druga prepoznade.
Uspeo je samo s naporom da kaže:
,,I ja se borih protivu armade!,,

Bio je to Vojšin prijatelj drag,
Iz slavnog Rasa drugar stari,
Al mu se davno zameo trag,
Kad ga na Prepolcu oteše varvari.

A malo dalje, na krvavoj travi,
Umire devojka u ruhu belom…
Nju je sasekao neki vitez plavi
Kad ga zgodi svojom ljutom strelom.

Niko je živi, ovde, nije znao,
Ni kad stiže, ni sa koje strane.
Ona pokaza  gde je vitez pao,
I zauvek sklopi krasne oči vrane.

Čija je kći, seja, il dragana bila,
Iz Toplice grada, il nekoga sela?
Možda je bila toplička vila,
Il samo mlada, lepa, Srpkinja smela…

Vojvoda Vojša- vojnička duša tvrda,
I tužan i setan na bojištu stoji,
I mrtve junake sa topličkih brda
Sa bolom u srcu po bojištu broji.

Probodenih kopljem, mačem ili strelom,
Bilo ih je šesnaest na poprištu celom.

Kod Nebeske stene sure
Kraj gardista iz garde mlade,
Položiše vitko telo hrabre cure,
I viteza, svog saborca, iz armade.

Kad zakrsti hladnu stenu
I mrtvima počast dade,
Niz put hrabra četa krenu
Ka logoru zle armade.
          
          7.

A u štabu zle armade
Rešili su baš da zatru
Srpsko roblje, Srbe mlade…
Starce, žene, decu bacaju u vatru.

Kad Vojšina četa stiže,
Ispod groblja sa lomače
Veliki se plamen diže…

Srpska majka jeca, plače,
Dok joj decu plamen liže…

Jauk i krik  dece mlade
Odjekuju do vrhova Samokova…
Zbog zločina zle armade
Započeće bitka nova!?

          8.

Al Nemanja pred zločinom gnusnim stade:
,,Ne spaljujte  roblje! -I u ime časnog mira
Svoj mač dade zarobljenom vođi armade-
Predajem župu, al Srbe da niko ne dira!

Znajte, moja je zakletva i časna i tvrda.
U ime narodnog mira i narodnog spasa,
U ranu zoru uz klance, uz sumorna brda,
Sa svojom vojskom odlazim put Rasa!,,
            
          9.

A gore, iznad hrama, krvav mesec stade…
Poslednj ratnik armade je pao,
A preko njega i poslednji gardista pade…
Svevišnji otvori i raj i pakao…

Zgasnu dan… i nasta tama…
I mrtva osta gardijska četa sama,
U krvi, kraj loma, dima i plama,
Da večno čuva svete temelje hrama.
 
            10.        

U Rasu cveta srpska država nova,
A Nemanja stalno sanja  Niš, Toplicu,
Žubor Banjske kraj visokog Samokova,
Grad Toplicu- svoju prvu prestonicu…

Vizantiju ratni vihori kose.
Caru prete krstaška braća,
I on na zahtev moćnog Barbarose
Нiš, Rasinu, Kosovo i Dubočicu,
Jablanicu, Kosanicu i Toplicu
Za vjeki vjekov, Nemanji vraća.

Na radost srpske župe cele
I srpskoga Pravoslavlja,
On sakuplja gardijske kosti bele
I u temelj nove crkve stavlja.

Za par leta niče lepa crkva nova
I još jedna ispod samog Samokova,
Od cigala, s krovovima od olova.

Kad krovovi zablistaše
Grad Toplicu obasjaše
Bele Crkve grad prozvaše.

To prelepo ime grada,
Bele Crkve- ime dično,
U molitvi da ne strada
Pominje i Sava lično.

Turci su ih u zao dan
Pretvorili u svoj han,
Zbog olova: kuršumli han
.
Zbog prljavog turskog hana,
Gde se bludi i bekrija,
Do današnjih tužnih dana
Osta ime Kuršumlija.            

(C) Miljojko Milojević

(Прочитано: 49 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 786.646 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif