Добродошли!
ЈУНОНА НОВА1. Bekstvom iz Sodome, Lotova duša je pobedila telo, a onda se telo osvetilo duši;
2. Kretao sam se kao slep po Horizontali. Pogled mi je odvukla Vertikala.
3. Živeli smo kao sva braća. A onda je potekao dim zapaljenog tamnjana izmedju nas.
4. Tišina ojača reč, do samo-uništenja.
5. Ne vredi lutati. U svakom kraju ruže precvetaju.
6. Za mene je Pariz bio centar Sveta. A onda sam zavoleo jednu Parižanku.
7. Sa njom sam ulazio u muziku, a muziku sam odlagao na pragu njenog zamka.
8. Ne bojim se blata, već dometa njihovih ruku.
9. Istinu ćeš naći tamo gde je najbolje sakrivena.
10.Tražili smo od Gospoda da nas ojača lupom, a On nam je poslao i ogledalo.
11.Život se završava kajanjem. Njoj što je varala, a njemu što nije.
12.E, kada smo izabrali Noa za dodelu.
13.Put sa krivinama je kraći, jer svaka krivina je cilj.
14.Naj poželjniji gosti Hrama Svetog Save su deca hodočasnika Kuće Cveća;
15.Druženje sa njom počinje kada sam pošao, a ne stigao;
16.Čitanje datuma na spomeniku je optužba da smo mi oduzeli život;
17.Život nam sudi po Zakonu uzročnosti;
18.Vreme nije utrošeno. Ugradjeno je u moju generaciju;
19.Pustinja se uspešno bori sa čovekom. Priroda joj je netaknuta;
20.Najveći borci za pravdu su žrtve, a ne pobednici.
dr Mihajlo Ćirković
(Aforizmi zapisani u vreme KORONE)
СЛИКА У ПРОЗОРУ
По једној причи
Из северног Баната
Наставник ликовне културе
Учећи децу у Радојеву, старој Кларији,
Свакоме дарује цртеж или слику.
Поклон којем се не гледа у очи
Захвалан што ће чувати
Док не избледе
Међу одбаченим књигама
Под прашином
Међу рамовима, на зидовима.
Одакле сам поклон гледа у очи
ОАЗА ЉУБАВИ
Остала сам сама као пустиња,
У којој нема ни капи воде.
Као да живота у мени нема,
Стаза трња само, кактуса што боде.
Остала сам сама на пешчаној дини,
Несрећна, остављена у зао час.
Никога нема руку да ми пружи,
Реч прозбори, буде ми спас.
Дал’ сам сама у пустињи овој?
Дал’ још неког врело Сунце пече?
Да снове, наде, чежњу сања,
Слути љубав, док топло пада вече.
Верујем, знам да постоји оаза,
Мир и спокој кад вече заплави.
Потражи ме, знаш да те чекам,
Да нађемо нашу оазу љубави!
© Јасмина Димитријевић
Поштовани посетиоци, драги песници,
Реализована је виртуелна видео промоција моје прве књиге поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Премијера је била 22.08.2020. године у 19:00 сати на овом сајту и на YouTube-u истовремено. Промоција је трајала око сат времена, а моју поезију, осим мене, говорили су и моје колеге и пријатељи, коју су те песме изговарали у протеклом периоду на различитим манифестацијама. Осим поезије, ту је још и музика. Рецензија и других прича о поезији и аутору овога пута неје било, осим најава шта ће се догађати, али биће их у пропратном тексту у наставку овог чланка.
ПРЕМИЈЕРУ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ 22.08.2020. године у 19:00 сати, и наравно касније, увек кад пожелите…
ЦИГАНИН – МОН АМИ
Срели смо се у пространству свитања ,чинило се да је он од сваке ноћи постајао црњи. У очима је носио чудну топлину као да је тек изашло Сунце преселило у њих . Плео је корпе чудесних облика. Животом насмејан, мајсторски је од прућа стварао невиђено. Препознат од Бога откривао је стално другачије форме, тражио себе проналазио лепоту.Како се не дивити величини која је сва стала у скромност. Видео сам , сигуран сам до тада најлепши труд , придодао сам га у ризницу властитих сећања. Када бисмо се угледали поново, било где, макар и у сновима, замолио бих га да ми исплете Месец, знам да би умео. Ничега се он није бојао, обдарени путник, само можда једног, да тужног сата неког не остане без врбовог прућа, живот би му био за смисао блеђи. Нешто као када би ласте без неба остале или сиротани без радосне наде. Ја сам отишао, а он је остао на равној Савској обали, остао да задиви неког срећнијег искуства, можда ће му продати своју уметнину, ја сам купио од њега тај незаборавни сусрет, платио сам му својом тајном, једином коју имам, овом причом. Поздравили смо се на растанку. РЕКАО САМ МУ ДОВИЂЕЊА ПРИЈАТЕЉУ, а он мени ЛАЧО ДОВИЂЕЊА.
СУЗА
У очима откривена срца тајна.
ПОЉУБАЦ
Поезија уснама исписана.
https://docs.google.com/document/d/1L-i0dehhVrhImrF5wUm1GZUM9-9Ce1V77NSIsEYR9P0/edit
Šta je sad ljudi
slušate medije i glava ludi.
zašto kupujete tamjan
ako vam je um prazan,
a da rekli lekari,
pa čekaj to su oni koji su se smejali
veri.
Smrt dolazi u goste u krevetu,njivi,
poslu,rovu,
ni na na jednom ne možeš
pobeći krovu,
zašto onda strah i panika
kad čekaš dolazak crnog konjanika.
Što si zatvorio srca prozore
a ne znaš šta je sledeće zore,
nećeš da ljubiš voljene
jer idu horde korone
e moj mili čoveče sramota
bacio si svetlo kad je naišla prva
golgota.
Pišem uz pivo i cigarete
daleko sam od svetlosti svete,
šta sam ništa prašina i prošlost
dolaze lastavice da zidaju budućnost.
A zida bez boga nema
evo sad sad se vidi rode napaćeni
od straha se jeca nebesima,
a pre minut dva bezbrižno srećni.
gadiš se krsta i ikona
a kukaš,joj korona,
gde je bog ubio vernika
a lekar oživeo smrtnika,
kakva je knjiga istine
takvi su putevi sudbine,
živeo bi da sudiš
ali nećeš da gubiš
ne ide tako bahati brate
olabavi malo ega kravate.
Pitam se dokle tako
da li je sve naopako,
ili je ovo obmana i zabluda
koju smislila moćno opasna luda.
Opet se zida vavilonska kula
opet se u zlato laž diže
ali priča vam je trula
jer božija ruka sve stiže.
Владимир Тасић отвара ФЕДРАРО! Десно Љубодраг Обрадовић, један од оснивача ФЕДРАРА.
Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа (ФЕДРАРО), за све године постојања (од 1997 до 2005) превазишао је по свом културно уметничком значају и најоптимистичкија очекивања својих идејних стваралаца. Девет година постојања за један фестивал, ни мало, ни много. Културни прегаоци Трботина – Жабара, уз помоћ из културног центра какав је Крушевац, обликовали су идеју фестивала драмских аматера, која је још на почетку у првој години, превазишла средину у којој је рођена. Није било лако, у најтежим годинама живљења нашег народа, у борби за слободу, независност и опстанак, створити манифестацију од које се није очекивао просек.
За кратко време урађено је много, уз велико ангажовање и самоодрицање ентузијаста, који су идеју окупљања најбољих драмских стваралаца Расинског округа, претворили у дело. Доказано је да позориште не мора да буде везано само за центар. Добра драмска дела могу да направе и изведу и они којима је позориште у срцу и души, а не само у новчанику. То је уосталом и верификавано од стране публике, која из вечери у вече, за време трајања фестивала, пуни салу Дома културе у Треботину. Гледаоци су најбоље судије и њихова потреба за улазницом више, гаранција су опстанка ФЕДРАРА.
Позоришно надарени Расинци, Моравци, Темнићани, Копаоничани и Жупљани, свој природни дар у славу Талије, на најоригиналнији начин, у току фестивалских вечери, изражавају на даскама које љубав значе, не само за учеснике комада, већ и за многобројне грађане из Расинског округа, који са великим интересовањем прате сва догађања око ФЕДРАРА.
Пратеће манифестације, СУПЕС и ликовна изложба, допуњују ФЕДРАРО и дане културе у Треботину – Жабару чине целовитим културним догађајем од значаја за општину Крушевац и Расински округ.
Настави са читањем “ФЕДРАРО се мора наћи у календару културних догађаја Србије – Владимир Тасић”
СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ
Опет неки суморни дани
Па ништа више није као пре
Док небом тмурни облаци језде
Ту поред нас човек умире.
Пред налетом страха узмиче лепота
Страдање ближњих прихвата се немо
Као плима о обалу удара нас питање
Знамо ли сада, куда то идемо.
Смењују се вести шибају нас слутње
Бројеви мере најтужније слике
Облаци тамни прекрили видике
А душе се свиле у своје ћувике.
Одједном смо мала и немоћна бића
Свесни да у трену неког неће бити
Та спознаја људске маленкости
Отвара нам очи, време пролазности.
Један дан живота сад се златом злати
Ал` казаљка сата у месту не стоји
Она некуд хита па и слутњу мери
Као тихa вода судбину нам кроји.
Зашто баш овако да нестају људи
И свирепа бољка да животе гаси
Да ли човек „тражи“ тај почетак краја
Кад Божја је казна источно од раја.
15.4.2020.