Месец: мај 2020.

Saša Milivojev – VLADARI SVETA – O DUBOKOJ DRŽAVI I SATANISTIMA


SAŠA MILIVOJEVSaša Milivojev

O DUBOKOJ DRŽAVI I SATANISTIMA

VLADARI SVETA

 

Vidiš li Bože
crvene cipele od dečije kože?
Vene isceđene,
kapi krvi poslednje
toče pune cisterne.

Siđi u podzemlje,
kroz tajne bunkere,
u te zlatne gradove,
dijamantske vrtove,
hotele luksuzne,
logore paklene,
gde hiljade otete dece
plače u kandžama Satane.

Pozvaće te na večeru:
dođi na bebu pečenu.
Kostima će naložiti kamin,
u vino ti sipati adrenalin.

Oni će se uvek među ljude vraćati,
u crvenim cipelama
po mrtvim pčelama gaziti,
krvlju podmlađeni, nasmejani
pričati da su humani.
A iz tih podzemnih gradova,
skloništa od napada,
iz tih njihovih laboratorija
milion virusa i bakterija
tvoj svet nemilosrdno ubija.

Oni tope polove, sante ledene.
Potopiće te poplave.
Cunami ruši gradove,
zemljotres grobove i snove.
Sve će ti srušiti.
Suša će usev spržiti.
Milioni će od gladi umreti.
S neba padaju otrovi.

Pogledaj na dnu mora dečije kosti,
i te oči žedne krvi, željne smrti,
što sijaju nevinošću palih žrtvi.

Vidiš li Bože
i Nebo za pravdom vapi?
I poezija bez duše zjapi.
Svet oslobodi,
što ponižen trpi i ćuti
u strahu od logora i smrti.

Saša Milivojev

www.sasamilivojev.com

Далибор Ђокић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Далибор Ђокић – рођен у освит једног хладног фебруарског дана 1974. године. Радио као новинар у ЈП РТВ Брус, а такође режира кратке еколошке и туристичке филмове, са својим кoлeгама наступао на многобројним фестивали­ ма и освајао награде. Такође велика љубав му је глума. У градском аматерском позоришту одиграо велики број улога и за њих добио највећа признања. Обја­вио је две књиге поезије “Тајанствена игра душе”  и “Урлик бола”, као и велики број својих радова у разним зборницама поезије … Далибор Ђокић још увек трага, нада се и … живи у Брусу!

Данас Вам представљамо Далибора Ђокића, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу још од времена кад је сарађивао на сајту www.poezijascg.com, дакле од 2010 године. Музиком су Ђолетов наступ оплеменили Бранко Симић и Сандра Петровић.

“ОДУВЕК су добри песници били боеми. Одувек су добри људи носили у себи “неки” урлик бола на дневни чемер живота и потапали га у алкохолу да га пригуше, утихну… И тако постајали песници! 

Одувек су добри песници писали добру боемску поезију да те урлике рањене душе, која не може да живот примери свом филингу, примире и саграде неки бољи свет, макар на белини папира…

Настави са читањем “Далибор Ђокић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Милош Ристић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Милош Ристић рођен је 24.4.1984. године у Крушевцу, где завршава гимназију и основну школу. Краће време провео на студијама права у Нишу, односно класичних наука у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Нишу, на групи за Српску књижевност и језик.

Прву књигу песама  ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ објавио је октобра 2012. године у Крушевцу, у издању Културног центра Крушевац, затим наредне наслове у 2013. години у издању издавачког друштва ,,Presing” из Младеновца: књиге поезије  ДИЈАГНОЗА, ЈЕДАНАЕСТ РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ  и  ТАЗБИНА,  књигу књижевних огледа  ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО,  и књигу мисли / промишљања  МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ. Пета књига поезије, РАСПАДНИК, излази му октобра 2014. године, такође у Младеновцу. Поред књиге књижевних огледа о стваралаштву лесковачког и борског писца Драгог Тасића, објавио и књигу из области науке о књижевности ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ у издању издавачке куће ,,,Qwerty” из Бора, марта 2015. године. Истог месеца у Београду му излазе НАЈКРАЋЕ ПЕСМЕ, у издању КОРНЕТ-а.

Приредио књигу поезије ЖИВОТ НА БАЛКАНУ (2013) са четрдесетак мање афирмисаних песника из Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе у издању Дхира Верлаг из Швајцарске и часописа Диоген Про Култура из Сарајева. Уређује и води регионални књижевни конкурс КОНКУРСНО чије је прво од за сада три издања било 2012. године. Објављивао је песме, есеје, афоризме и кратке приче у штампаним и електронским часописима Авлија (Рожаје), Ток (Прокупље), Аванград (Сомбор), MaxMinus (Сарајево), Књижевне Вертикале (Београд), ПоезијаСРБ (Крушевац), Librarion (Нови Сад), Helly Cherry, Афирматор, Конкурси региона, Prozaonline, Libartes, Е-новине, Жикишон…

Има неколико књижевних признања али су му старији писци сугерисали да то не спомиње:

  • III место за поезију – Прокупље (2007)  К.О.П./ ТОК
  • I место за поезију – Обреновац (2012)   ШТА ХОЋЕШ
  • Најизазовнији афоризми – Мркоњић Град (2012)  Artistic Souls Club
  • I место за кратку причу – Нови Сад (2013)  Сцена Свих Креативних
  • I место за поезију – Нови Сад (2014)  С.С.К.
  • Најинтимнија љубавна пјесма  – (2015) Мркоњић Град А.С.Ц.
  • III место за поезију – Београд (2015) Књижевна омладина Србије
  • III награда за афоризме – (2015) Нови Сад 9. Фестивал хумора ,,М. И. Минимакс”

 Живи, пише и не ради у Крушевцу.

Данас Вам представљамо Милоша Ристића – професора за Српски језик и књижевност, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Милошево стваралаштво смо често представљали у Крушевцу, било да је то биле на промоцијама његових бројних књига, било на бројним ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТАЊИМА,  нашем програму који редовно организујемо. Овај снимак је са промоције Милошеве књиге ДИЈАГНОЗА, одржане 9. 5.2013. године у Пионирском парку у Крушевцу. Поред Милоша Ристића, његову поезију говоре и Рајна Алексић и Светлана Ђурђевић, а Љубодраг Обрадовић говори о аутору. За музички тренутак те вечери постарао се Милан Милетић Милке.

Подсећамо Вас на још једну промоцију…

Настави са читањем “Милош Ристић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

САМО СУНЦЕ ЗНА – Даница Рајковић


САМО СУНЦЕ ЗНА
 
Све што је твоје у мени живи,
кривудави путеви и облаци сиви,
пшеница када се српом жање,
краве када пођу на орање
и кад косачи откосе праве 
и твоје расцветале гране.

Настави са читањем “САМО СУНЦЕ ЗНА – Даница Рајковић”

КОЊУШЕВАЦ У СРЦУ – Милан Марковић Лака

КОЊУШЕВАЦ У СРЦУ

Коњушевац је село насељено
ево сада опет расељено
расељене српске породице
а остале у коров равнице.

О Коњушевцу  све ћу овде рећи
и не желим баш ништа избећи
све ћу тачно овде говорити
сву истину, ништа нећу крити.

Све ћу тачно ја овде да кажем
свој завичај- не желим да лажем,
све ћу рећи што сам запамтио
О Коњушевцу где сам се родио.

Описаћу моје родно село
ког се сећам радо и весело
мога села близу Подујева
у коме се увек гласно пева.

Певају се песме од старина
слушати их баш је права милина,
Подујево на Малом Косову
од давнина њега тако зову.

Са истока Преполац граница
што одваја Косово – Топлица
од Преполца јужно Преветица
према југу Шарбан, Орлане и Лужане.

Лаб је река из мог родног краја
родно место са садашњим се спаја
доноси ми мирис Завичаја
из Коњушевца у Крушевац се спаја.

© Милан Марковић Лака

БИОГРАФИЈА  АУТОРА

Милан Марковић – Лака
Рођен  06. јуна 1958.године у селу Коњушевац, општина Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

ПОСПАНИ СРБИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА – Андреја Ђ. Врањеш

ПОСПАНИ СРБИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА

Кад су мисли мишљења скривале,
кад смо оно што смо волели,
у сновима покушавали срести,
када је све било толико прејасно,
шта су мислили на сцени обмана,
када је све што је било наше изгубило нас,
кад су нам једине наде биле жеље,
да са богатством прошлости, загрљени,
одемо у нека склоњенија сутра.


МУКЕ СУ НАШЕ РАТЕ

Остаћемо намо понављајућ путе,
наших оних старих, што к небу гледаше,
туробних истина
и живеше клети  да их муке крију.

А када се нама на грбине спусте,
ми ћемо их носи`т  ко и они криви,
оне ће се исте поклањати нама,
ко да смо ми мртви, оне муке живи.

Настави са читањем “ПОСПАНИ СРБИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА – Андреја Ђ. Врањеш”

СЛОБОДA – Љубодраг Обрадовић

СЛОБОДА

Из вртова рата
Вапе за слободом
Стежу пушке
Дрхте од жеље
Моћне да збришу

Моћни се
Привидно повлаче
Већају
Љубе се
Грле
Моћни нападају
Браћа на браћу
Отац на сина
Син на оца

Настави са читањем “СЛОБОДA – Љубодраг Обрадовић”

ИЗВОД ИЗ ОБРАЗЛОЖЕЊА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ ЗА 2020. ГОДИНУ

Жири за доделу књижевне награде ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ у саставу: Раденко Бјелановић, председник, Миљурко Вукадиновић, заменик председника, Мирослав Брковић, покровитељ награде – члан, Душко Новаковић, прошлогодишњи добитник награде – члан и Видак Масловарић, члан, донели су једногласну Одлуку да се овогодишња књижевна награда ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ за најбољу песничку књигу објављену од прошлогодишњег до овог конкурса уручи истакнутом српском песнику Милошу Јанковићу из Београда за књигу објављену под насловом ЖРТВЕНИК, а награда се састоји из плакете и новчаног износа.

На страницама ЖРТВЕНИКА читаоци ће се суочити са зпањујућим атавистичким сагласјем бивших и садашњих творитеља геноцида, учињених у Другом светском рату у Јасеновцу, Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву, на Поднопроклетијској Велици (28 јула 1944.год) и небројеним другим стратиштима; у време „ревидирања“ на Голом Отоку и непрестаног пострадања на усудној Косовскометохијској земљи.

Јанковићева поетика резистира том тињајућем а свеприсутном злу. Дакле, чита се – не само као ламент над жртвама бивших и ововремених погрома, већ и као јетка опомена свеколиком, јер је затварање и отварање рана непрестано и одвећ болно.

Настави са читањем “ИЗВОД ИЗ ОБРАЗЛОЖЕЊА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ ЗА 2020. ГОДИНУ”

Сања Петровић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

БИОГРАФИЈА


Сања Петровић је рођена 1972. у Новом Саду. Члан је Женске хаику групе, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.

Објављене књиге:  ”МАСКА У ОГЛЕДАЛУ”, песме 1997.; ”НЕСТАШНЕ БУЛКЕ”, песме 1997.; ”БИСЕРИ ЗА МОЈУ МАМУ”, дечији несташлуци 2006.; ”ВРЕМЕ ЈЕ КАО ХАРМОНИКА”, песме 2007.; ”ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О… ”, игрокази за децу 2008.; ”СЈАЈ РАВНИЦЕ”, коаутор, хаику поезија 2008.; ”МУШКАРЦИ, ШТА МИСЛИТЕ О…”, коаутор, приручник 2008.; ”ЕМОЦИОНАЛНА ДЕТОКСИКАЦИЈА ЗА 7 ДАНА”, коаутор, приручник 2009.; ”ОД СЛУЧАЈА ДО СЛУЧАЈА”, збирка прича 2009.; ”ОПРОШТАЈ”, новела 2010. на македонском језику; ”ПОД ТУЂОМ ЧИЗМОМ”, збирка прича 2010.; ”НА КЛИМАВОЈ КЛУПИЦИ”, збирка прича 2011.; „ПИСМА – ПОД КОЖОМ ВРЕМЕНА“, збирка писама 2011.; „А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ“, коаутор, збирка песама 2011.; „СТАБЛО СПОЗНАЈЕ ДОБРА И ЗЛА“, збирка прича 2016.

Добитник је награде Кусамакура (Јапан 2007) и националне награде Златна значка КПЗ Србије (2010). Сатирична позорница је њену књигу “Под туђом чизмом” прогласила за најбољу (2011), а Сатирична позорница јој је доделила треће место за најбољу песму за 2011. Добитница је Специјалне награде за сатиричне књиге на 6. Међународном фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Минимакс“ (2012). Добитница награде Златна чипка за прозу и поезију на 4. литерарном натечају које је расписало  Клекљарско друштво (2013). Преведена на македонски, енглески, француски и словеначки. Била је члан Редакције електронског часописа за сатиру “MaxMinus”.

Данас Вам представљамо Сању Петровић из  Новог Сада, сарaдницу нашег портала од самог почетка рада далеке 2005. године. Била је са нама на првом сусрету песника ПоезијаСЦГ, (сада већ чувеном) на сплаву ОЛИМПИК 28.10.2007. године у Београду. Погледајте како је то било на следећем линку: https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article& sid=2199 !

Сању Вам представљамо са њене 3 песме које је сама снимила, уз бонус 2 њене песме које су она и Јелена Ђорђевић изговориле 17.09.2017. године у ресторану АС – Хемопродукта Крушевац. Наравно ту је и песма О МЛАДОСТИ коју је тада отпевао Мирослав Мића Живановић. Уживајте!

Настави са читањем “Сања Петровић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Невена Терзић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Невена Терзић. Рођена сам 14.11.1998. године у Руденици, Александровац. Завршила сам средњу Медицинску школу у Крушевцу. Студирам српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Бавим се глумом и члан сам Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу.
Данас Вам представљамо младу Невену Терзић, студента српског језика и књижевности. Невена сцоју поезију објављује на сајту www.poezija.rs.