СЛИКА  У ПРОЗОРУ  – Милорад Шуковић 

СЛИКА  У ПРОЗОРУ

По једној причи
Из северног Баната
Наставник ликовне културе
Учећи децу у Радојеву, старој Кларији,
Свакоме дарује цртеж или слику.

Поклон којем се не гледа у очи

Захвалан што ће чувати
Док не избледе
Међу одбаченим књигама
Под прашином
Међу рамовима, на зидовима.

Одакле сам поклон гледа у очи

Беше се већ уморио
Од помисли
Да је то што чини
Узалуд.

Троши и расипа.

Док једног дана
Неко дете
Крупних, сјајних очију
Не рече
Да га је поздравио његов отац

 

Ми немамао телевизор
Струју су нам
Давно искључили
Па чим смркне
Упалимо свећу.
Тако је синоћ
Пламeн свеће
Обасјао Ваш цртеж
На прозору без завеса.
Дуго смо гледали
Коње који јуре, њивама
И крошње багрема
Сенке и ваздух који трепери
„Баш лепо црта твој наставник!
Захвали се и кажи
Да сам га поздравио!“
Рекао је мој отац
И дунуо у пламен
„Доста је горело.
Сутра ћемо опет гледати“

© Милорад Шуковић, Аранђеловац