СЛИКА У ПРОЗОРУ
По једној причи
Из северног Баната
Наставник ликовне културе
Учећи децу у Радојеву, старој Кларији,
Свакоме дарује цртеж или слику.
Поклон којем се не гледа у очи
Захвалан што ће чувати
Док не избледе
Међу одбаченим књигама
Под прашином
Међу рамовима, на зидовима.
Одакле сам поклон гледа у очи
Беше се већ уморио
Од помисли
Да је то што чини
Узалуд.
Од помисли
Да је то што чини
Узалуд.
Троши и расипа.
Док једног дана
Неко дете
Крупних, сјајних очију
Не рече
Да га је поздравио његов отац
Неко дете
Крупних, сјајних очију
Не рече
Да га је поздравио његов отац
Ми немамао телевизор
Струју су нам
Давно искључили
Па чим смркне
Упалимо свећу.
Тако је синоћ
Пламeн свеће
Обасјао Ваш цртеж
На прозору без завеса.
Дуго смо гледали
Коње који јуре, њивама
И крошње багрема
Сенке и ваздух који трепери
„Баш лепо црта твој наставник!
Захвали се и кажи
Да сам га поздравио!“
Рекао је мој отац
И дунуо у пламен
„Доста је горело.
Сутра ћемо опет гледати“
© Милорад Шуковић, Аранђеловац
(Прочитано: 7.812 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 443.695 пута)
Milorade, Dobrodošli na Blog PoezijaSRB. Odlično pišete!
Bravo Milorade..
Лепо! Ј
една лепа прича о ономе што су истинске вредности живота. Уметности, умећа и љубави, наравно.
Лепо! Све честитке!
:)
Тако болно и тако дивно речено. Наша стварност.
„Доста је горело.
Сутра ћемо опет гледати“
Сутра ћемо опет гледати,
сутра ћемо опет сањати, надати се, маштати, јер свако од нас има неку слику, неко као породица из Баната, насликану, а неко оне друге, слике снова и нада које у себи носимо.
– па када и догори
сутра ћемо их опет гледати ♥️
Odlicna poezija, gospodin Miodrag je uspeo da očima deteta sagleda sve slike koje ga okružuju i prenese ih na papir. Bez stegnutih metafora, kompleksnih alegorija, od prvog do poslednjeg stiha svake pesme drži se pravca. Jednom rečju, osvežavajuće i predivno. Svako dobro
Lepo; prijatni utisci, pesma koja se pamti i prepričava
Lepo!
Na kraju morah i da pročitam ne bih li shvatio ovako visok rejting. Mislim da sam shvatio: Sve je stvar ukusa, a o ukusima se ne raspravlja.
Čestitam gospodinu Šukoviću!
A zasto samo dve ironicne zvezdice uvazeni profesore.
Ово је техничка грешка јер сам дао само једну звездицу. Није то “иронична звездица”. Иронија је да то неко уопште назива песмом.
Иронија је да су гласови очигледно напумпани, а сигуран сам и за кратко време, но ово Ви разумете баш као што би знали да напишете праву, добру, песму.
Чему толико “ироније” професоре? И је ли или није песма. Није, али је лепа и лака прича која се исто тако лако памти и препричава. Вредно је када неко, читајући Вашу песму, каже “Доста је горело. Сутра ћемо опет читати!” Иначе, ову “Слику” сам први пут нашао у антологији БЛОГОПЕДИЈЕ и била је много боље оцењена и прихваћена. Па нису сви мајстори писања и не пишу мајсторски, онако као захтева теорија књижевности која је некакав врховни судија. А судије су и стотине других који читају. А и ти укуси – шта да радимо кад је огромна већина књижевно слаба, необразована, а ипак нешто и прочита.
🤣🤣🤣
🤣
🤣 о је оно право! 🤣🤣
Не разумем. Можда се не слажете са оним што сам написала. Или нешто друго?