ПРИЧА О ПСУ … и још по нешто – Љубодраг Обрадовић

ПРИЧА О ПСУ… и још по нешто

Дрво, топола. Читав дрворед. Наспрам неба, а  снегом је обучена свака грана, свака гранчица… Па чак и лист, који се одавно беше преселио на влажну и црну земљу, па сад шушка под снегом. Поред дрвореда пут, сеоски, насипан речним песмом из Треботинске реке, а каљав од нанесеног блата из околних њива. Та ту пролазе сељаци… Људи из града се возе у својим луксузним аутомобилима, па мораш да пазиш да те не испрскају. То је село, данас чудна смеша измешаних људи и околности.

Једног дана, (ко да беше баш јуче), збило се нешто необично за овдашње прилике – дошао поручник из Аустралије. Цело село се ускомешало: те донео пара, те није итд.,  итд. Дугокос даса, више девојка него младић, мало сујетан, па му пажња импонује. Сеоски ђилкоши намирисали лову и врте се око њега… Но све то је ствар недостојна пажње и мога интересовања и да није било пса, никад о томе не бих ни размишљао.

Један мали, жути пас, с пола репа, који кад прође сеоском улицом у­плашено, унезверен, погледа сваког случајног пролазника, па по6егне, довољан је да дубоко у теби затрепери нешто несагледиво и несхватљиво, што сваког човека покреће и води као вила водиља кроз живот.

И тако ти иде младић (то би требало да сам ја) влажном и каљавом улицом дубоко замишљен, не гледајући где гази, не примећујући ко пролази, кад одједном нога му помилова камен и он се нађе у блату. Паде, доле у понор, паде одозго, са неба свог маштања. Паде једноставно у мутну воду и глиб, паде у стварност.

О како је све на овом нашем свету прост случај. Да није, ко зна који сељак и ко зна када, како и зашто, изгу6ио овај повећи камен, младић се не 6и нашао у блату, јел’ да? А да није пао, прошао би замишљен и овај догађај, што ће се управо догодити, остао би само изгу6љени трен у мозгу поручника из Аустралије.

Настави са читањем “ПРИЧА О ПСУ … и још по нешто – Љубодраг Обрадовић”

107 ПУТА ПРОЧИТАНО

“ВОЗАЧ И НАСТАВНИК У ЈЕДНОМ ПАКЕТУ” Прича из живота – Андреја Ђ. Врањеш



“ВОЗАЧ И НАСТАВНИК У ЈЕДНОМ ПАКЕТУ” – Прича из живота

Неко се родио да паметно  животом прође, остане у врлом  сећању а неко опет да направи бесмислицу какву је теже по глупости учинити, него нешто што је најпаметније могуће. Илија ,наставник  невероватно  тада СХ – језика био је пример овог другог случаја,његов живот је више личио на слободан пад или ти салто мортале. Хвалио се непрестано целог живота : ,,Еј, што ја људи имам жену, фићу и знање па  то нико еј  на свету нема“. Еј  је била његова поштапалица изговарана некада на почетку,некад на средини а некада на крају реченице, а понекад на сва три места, ту није било никаквог правила. Чинило се понекад  да се поштапалица у конверзацији највише  и чула. Чудо је да га нису прозвали Еј.

Настави са читањем ““ВОЗАЧ И НАСТАВНИК У ЈЕДНОМ ПАКЕТУ” Прича из живота – Андреја Ђ. Врањеш”

27 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЋИЛИМ – Дејан Милошевић

ЋИЛИМ

Још увек си покривена ћилимом
Тканим мојим жељама.

Још увек те милују свилене нити
Што су сплеле моје ћелије.
Још увек те пресрећу мисли
Из набујалих леја мојих вена.

На раскрсници отрежњења –
Још увек по башти опчињености,
Врх чиоде боде презрела зрна
Гриже савести.

Још увек се у магловитом
Сећању (бљеском муње)
Назире скок поскока.

Жедан сам бекства…

Настави са читањем “ЋИЛИМ – Дејан Милошевић”

18 ПУТА ПРОЧИТАНО