ВИОЛИНА СТАРА *Драгојло Јовић

ВИОЛИНА СТАРА

Хеј Цигани где сте ноћас
Зашто ваше виолине ћуте
У струнама да ли душе има
Да певамо ко некад ноћима?

Убија ме ова ноћна тмина
И ћутање старих виолина,
А у њима трепери истина
Која нам је увек мелем била.

Виолине старе моје песме знају
И прсти свирача играју се њима,
Само ноћ је кратка за све песме наше,
Зора већ сабира поломљене чаше.

А Циганска душа, племенита мека,
Са гудалом кривим бира за човека,
Из младости песме наше старе,
Што сећају на рајске другаре.

Ако струна нека не дочека зору,
Нестаће негде у вртове рајске,
Са собом ће однети зоре и кафане,
Тамо где се ћути а никад не сване.

26 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЈУНОНА  НОВА – Андреја Ђ. Врањеш

ЈУНОНА  НОВА

С врха кама,
кристала киша пада,
 хук сабира време  ,
 водених колонада.

У  игри воде и светла,
спектар у око бежи,
сва радост у шуму,
 вечност у равнотежи.

А она Јунона нова,
део обојеног склада,
блиска небу лепотом,
призором целим влада.

Настави са читањем “ЈУНОНА  НОВА – Андреја Ђ. Врањеш”

26 ПУТА ПРОЧИТАНО