ОАЗА ЉУБАВИ – Јасмина Димитријевић

ОАЗА ЉУБАВИ

Остала сам сама као пустиња,
У којој нема ни капи воде.
Као да живота у мени нема,
Стаза трња само, кактуса што боде.

Остала сам сама на пешчаној дини,
Несрећна, остављена у зао час.
Никога нема руку да ми пружи,
Реч прозбори, буде ми спас.

Дал’ сам сама у пустињи овој?
Дал’ још неког врело Сунце пече?
Да снове, наде, чежњу сања,
Слути љубав, док топло пада вече.

Верујем, знам да постоји оаза,
Мир и спокој кад вече заплави.
Потражи ме, знаш да те чекам,
Да нађемо нашу оазу љубави!

© Јасмина Димитријевић

 

106 ПУТА ПРОЧИТАНО