Месец: април 2019.

Док песму пишем – Петар Савић

    Док песму пишем ослабио je ветар, лишће се утишало и чује се само звук брода у даљини који своје пристаниште тражи.   Време је застало у бесконачности снова и само нека звезда нова далеко у свемиру негде се рађа.   Док песму пишем сенке се играју жмурке са светлошћу у искривљеном простору и … Настави са читањем “Док песму пишем – Петар Савић”

 

 

Док песму пишем

ослабио je ветар, лишће се утишало

и чује се само звук брода у даљини

који своје пристаниште тражи.

 

Време је застало

у бесконачности снова

и само нека звезда нова

далеко у свемиру негде се рађа.

 

Док песму пишем

сенке се играју жмурке

са светлошћу

у искривљеном простору

и понекад међусобно

не буду пронађене.

 

Сви људи су

безгрешни анђели,

Земља је рај,

и само по нека тамна душа

не буде излечена.

 

Док песму пишем

пролази зима,

сунце топлије сија

и само по која пахуља

остаје нетакнута.

 

Смисао се губи у бесмислу анализе

безбројних виђења структуре света,

али по која теорија постаје ми блиска.

 

Док песму пишем

у хаосу проналазим ред

и само по нека мисао

остаје нераспремљена.

 

Туга мирује у вакууму сећања

условљених емоцијама,

али само нова строфа може

организовати њихову складност.

 

Док песму пишем,

пролазећи кроз димензионалне

портале стварности и илузије,

отварајући нове хоризонте

старих резоновања,

организујем складност емоција

и почињем поново

пуним плућима да дишем,

лед у мени се отапа

док песму пишем.

 

 

 

 

NOĆAS SU JELENI TUŽNI – Milovan Petrović

Noćas su jeleni sami košute negde daleko noćas kraj reke tuguju one su tamo preko. Noćas je nebo vedro i bledi mesec se smeši jedna zvezda treperi treptajem jelene teši. Noćas je reka mirna voda ogledalo duše odraz jelena u njoj i snova koji se ruše. Milovan Petrović

Noćas su jeleni sami
košute negde daleko
noćas kraj reke tuguju
one su tamo preko.

Noćas je nebo vedro
i bledi mesec se smeši
jedna zvezda treperi
treptajem jelene teši.

Noćas je reka mirna
voda ogledalo duše
odraz jelena u njoj
i snova koji se ruše.

Milovan Petrović

GLOSA ZA … Nena Miljanović

    Kao u Preverovoj pesmi Pođi na trg gde kupuju roblje I nemoj kupiti okove za mene Ljubavi moja (već sam okovana tobom i pesmama) Mene na prodaju Ponudi sultanu il skupljaču perja Pevaću vladaru Il pijanom čergaru Sve dok me zbog pesme ( i zbog ljubomore) Javno ne pogube u nastupu gneva Jer … Настави са читањем “GLOSA ZA … Nena Miljanović”

 

 

Kao u Preverovoj pesmi
Pođi na trg gde kupuju roblje
I nemoj kupiti okove za mene
Ljubavi moja
(već sam okovana tobom i pesmama)
Mene na prodaju
Ponudi sultanu il skupljaču perja
Pevaću vladaru
Il pijanom čergaru
Sve dok me zbog pesme ( i zbog ljubomore)
Javno ne pogube u nastupu gneva
Jer stihujem njima
A pevam o tebi

Za kavez s papigom i šaku jagoda
Trampi me sa njima
I ne uzmi pticu nalik pesnikinji
A koja bi gnezdo u tvojim nedrima
Ubićeš je tugom što peva gluvome
Za lošu kopiju
Moju ljubav prodaj
A ako te ipak podseti na mene
Pusti da ugine ili je pokloni (prvom ko naiđe)
Neće joj zbog pesme polomiti krila
Niti je zgaziti obuzeti strašću
Što peva(m) o tebi…

…Neće stihovati nikada nijedna
Ptica ili žena
Ni jednom čoveku na zemlji pod nebom
Kako sam ja tebi
Moja gluva pesmo
Ti moja ljubavi

 

ОТИШАО ЈЕ * Душан Марковић

ОТИШАО ЈЕ Река, ливада, шума зелена, Роса, свежина, песма малена, Село, из оџака вије се дим, Планина и њихов син. Цветају ливаде, потоци жуборе, У зеленој шуми птице говоре, Окреће се камен воденице, Желео је то син Топлице. Жубори река на обали жара, Спрема ручак мајка стара, Прикладна чаша, песма се ори, Сина не може … Настави са читањем “ОТИШАО ЈЕ * Душан Марковић”

ОТИШАО ЈЕ

Река, ливада, шума зелена,
Роса, свежина, песма малена,
Село, из оџака вије се дим,
Планина и њихов син.

Цветају ливаде, потоци жуборе,
У зеленој шуми птице говоре,
Окреће се камен воденице,
Желео је то син Топлице.

Жубори река на обали жара,
Спрема ручак мајка стара,
Прикладна чаша, песма се ори,
Сина не може то да одмори.

Спусти се магла, почеше кише,
Диме оџаци све више и више,
Усамљени стоје Топлица и млин,
Далеко негде отишао је син.

Не чује се песма и не гори ватра,
Усамљена Топлица тужно то посматра,
Љутито дан почео да се крати,
Син нам отишао неће да се врати.

Ватру пали мајка у оџаку,
Где си дете сада на конаку,
Не дозволи да ти мајка пати,
Ајде сине ти се кући врати.

Дођи мајци још једном у крило,
Шта је сине, шта ли ти је било,
Својој мајци ајде одговори,
Шта је сине, шта те то умори.

____________________________
Душан Марковић *Куршумлија

MРАК ИЗ ПАКЛА ДУШЕ ОД ВАТРЕ МЕ БРАНИ – Тихомир Јанићијевић

МРАК ИЗ ПАКЛА ДУШЕ ОД ВАТРЕ МЕ БРАНИ Изаткао мраз канавце од иња И сребрне покровце за јесењу ноћ Ал ја више немам ону чудну моћ Да разбуктим ватру која тиња. Силазећи низ брег чекам да и мене Запали виогор из присоја у долу Капљу презреле полошке у болу У ковчегу срца жута дуња вене. … Настави са читањем “MРАК ИЗ ПАКЛА ДУШЕ ОД ВАТРЕ МЕ БРАНИ – Тихомир Јанићијевић”

МРАК ИЗ ПАКЛА ДУШЕ
ОД ВАТРЕ МЕ БРАНИ

Изаткао мраз канавце од иња
И сребрне покровце за јесењу ноћ
Ал ја више немам ону чудну моћ
Да разбуктим ватру која тиња.

Силазећи низ брег чекам да и мене
Запали виогор из присоја у долу
Капљу презреле полошке у болу
У ковчегу срца жута дуња вене.

Месечеви пољупци даве се у вину
Ноћ до зоре меље сјајну месечину
Пршти паспаљ око старе воденице.

Преко поља трче неки коњи врани
Мрак из пакла душе од ватре ме брани
Свађају се у осоју ветрови и птице.

_________________________________
Тихомир Јанићијевић *Куршумлија

,MILOSRDNI’ PIR

,MILOSRDNI’ PIR U ovoj zemlji mnogo je bilo tužnih Milica, ali nijedna ne postrada od nevidljivih ubica, kao ona koju ubi adska ptica zlosutnica. U to proleće rano, na kraju drugog mijenijuma, ,demokratija’ pokaza lice svoga kriterijuma. U ime prava, neki to nedelo, milosrđem nazvaše, dok tada sa njima, pakao na crnom konju jahaše. Tu … Настави са читањем “,MILOSRDNI’ PIR”

,MILOSRDNI’ PIR

U ovoj zemlji mnogo je bilo tužnih Milica,
ali nijedna ne postrada od nevidljivih ubica,
kao ona koju ubi adska ptica zlosutnica.
U to proleće rano, na kraju drugog mijenijuma,
,demokratija’ pokaza lice svoga kriterijuma.
U ime prava, neki to nedelo, milosrđem nazvaše,
dok tada sa njima, pakao na crnom konju jahaše.
Tu gomilu jahača, gonila je misao besomučna,
ni sa dvadeset glava, pamet njima nije bila stručna.

Pameti se svi oni nasiljem prizvati ne mogu,
ali sila nikada nije mogla da poruši narodnu slogu.
U svome brlogu, zavijali su kao gladne hijene,
za sve žrtve svoje, niko od njih ne pokaza žaljenje.
Svoj otrov sipali su neumorno svakoga dana,
i bolesno likovali na svaku od otvorenih rana.
Oni koji svoj ,napredni’ svet stvoriše okupacijom,
napraviše pravu sliku, onoga što zovu tolerancijom.
Nedeljama trajalo je njihovo suludo pirovanje,
želeći da pokažu, kakvo je krvavih ruku milovanje.

Pokazalo se tada svo to milosrđe u ime zločina,
u teatru pakla, na bini sledio je uvod, do završnog čina.
Na krilima smrti, oni još šire ,demokratiju’ po svetu,
čelične ptice i u njima crne duše, donose samo štetu.
Sve njih takve, moraju da prate samo gadne nakaze,
koje se jako trude da obrišu svoj kravavi trag,
ali samo ostavljaju još veće i surovije (čvrste) dokaze.
Za njih samo konačni sud, znaće šta je istina prava,
a tada svaki đavolji advokat, nju neće moći da izigrava.

 

Milosrdni pir

Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”

У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг … Настави са читањем “Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА””


У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић. Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену “нашем Добрици Ерићу, српском великану” коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.


Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића


Катарина Аврамовић


Публика


Невена Татић-Карајовић

НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА


Нашем Добрици Ерићу, српском великану 

А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.

Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.

Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:

Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.

И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.

Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.

И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.

И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.

© Невена Татић-Карајовић.


У публици је био и Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац


Јелена Протић-Петронијевић


Љубодраг Обрадовић

 

ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ

Добрици Ерићу

Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!

Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.

Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.

Најбоље су песме тужне…
Она што сад долази,
предзнак је судбине нужне.
И опомена, да све пролази…

Да ти живот као комета јури,
да на крају опет постајеш дете…
Ако ти мисао поклекне цензури,
стихови на лепоте нек’ подсете.

Пусти их, да и друге понесу,
у живот стиховима поплочан.
Пусти их, да бол однесу,
јер нови дан, донеће нови сан.

И путуј песниче
у звезданом аутомобилу!
Стих твој, снене душе нек’ подстиче,
да се заврте на том рингишпилу.

Путуј песниче…
И не брини за судбину света.
На стиховима се најбоље лети,
стих никад, никоме, не смета.

© Љубодраг Обрадовић

У наставку прочитајте шта сам ја, осим песме изговорио том приликом…

Настави са читањем “Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА””

У КАМЕНУ СМОКВА – Андреја Ђ.Врањеш.

У  КАМЕНУ СМОКВА Кржљава смирене лепоте укриво се Сунцу радује,рађа да докаже да је мајка, гледао сам је до свога одласка њеног муковања,ми се сваког зорја даљинама приближавамо,тада нам се истине укрсте моја туга и њена слобода.ПРОФАНА ПРИЧАСећања севну,туга изнад Бога,сновима уткане тајне лепоте,за људе ове профана прича,клавир свира,друге су ноте.

У  КАМЕНУ СМОКВА

Кржљава смирене лепоте укриво се
Сунцу радује,рађа да докаже да је мајка, гледао сам је до свога одласка
њеног муковања,ми се сваког зорја даљинама приближавамо,тада нам се
истине укрсте моја туга и њена слобода.


ПРОФАНА ПРИЧА

Сећања севну,
туга изнад Бога,
сновима уткане тајне лепоте,
за људе ове профана прича,
клавир свира,
друге су ноте.
Настави са читањем “У КАМЕНУ СМОКВА – Андреја Ђ.Врањеш.”

ПРОГНАНИ – Душан Марковић, Куршумлија

ПРОГНАНИ Одосте ви, Голубови бели Одлетесте, знам да нисте хтели, Побегли, оставили нејаке синове, У гнездима вашим да их звери лове. А у оној зеленој и проклетој гори, Остависте самог, једног да се бори, Јастребови га терају, а чекају вуци, Још увек се бори, на тешкој је муци. Отрезни се једном, еј голубе мали, Погледај … Настави са читањем “ПРОГНАНИ – Душан Марковић, Куршумлија”

ПРОГНАНИ

Одосте ви, Голубови бели
Одлетесте, знам да нисте хтели,
Побегли, оставили нејаке синове,
У гнездима вашим да их звери лове.

А у оној зеленој и проклетој гори,
Остависте самог, једног да се бори,
Јастребови га терају, а чекају вуци,
Још увек се бори, на тешкој је муци.

Отрезни се једном, еј голубе мали,
Погледај мало, гнездо ти се пали,
Уз песму те Славуј , са гране посматра,
Испод ногу теби, сада гори ватра.

Прати те под наредбом и лукава лија,
Кукавица ено је, над гнездом ти се увија,
Док пилиће једе, из заседе осматра,
Крилати Јастреб, како гори ватра.

Изломи ће ти крила, ставити на муку,
Бацити на земљу да те Вуци вуку,
Саградио си много, имао си заната,
Од створеног неће остати ни врата.

Напуштај огњиште мој Голубе бели,
Отрезни се једном, за јатом се сели,
Скупи мало снаге па у неба плава,
Нека једном голубица, мирно се наспава.

_________________________
Душан Марковић, Куршумлија

УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ – Тихомир Јанићијевић, Куршумлија

УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ Ветар јауче своје црно опело, Из кадионице магле ко из луле, Јесења ноћ обула црне нануле, Клепеће сокацима низ село. Везан за срце улазим у круг, Узалуд се кријем од јесени, Осећам, умире ноћас псник у мени, Једна ластина суза једини ми друг. Из луде планине мећаве долећу, По ко … Настави са читањем “УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ – Тихомир Јанићијевић, Куршумлија”

УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ

Ветар јауче своје црно опело,
Из кадионице магле ко из луле,
Јесења ноћ обула црне нануле,
Клепеће сокацима низ село.

Везан за срце улазим у круг,
Узалуд се кријем од јесени,
Осећам, умире ноћас псник у мени,
Једна ластина суза једини ми друг.

Из луде планине мећаве долећу,
По ко зна који пут се кунем да нећу,
Да правим пртину по црноме снегу.

Запожарила јесен усред мрака и сна,
И ове ћу ноћи да изгорим до дна,
Као костур дивљег цвета на брегу.

_____________________________
Тихомир Јанићијевић *Куршумлија