Месец: април 2019.

OTAC I SIN-Miroslav Krnjeta

Sa prozora puca pogled na dinarske visine u srcu strahova led, otac me teši ne brini sine. Vetar sa Dinare brije oca i sina strepnja peče, opet mora da se bije opet mračno Kninsko veče. Pamtim oca ponosnog vojnika mladog čoveka punog nade oficira otadžbine lika pobednika, u srcu večno urezana slika u istorijskoj drami … Настави са читањем “OTAC I SIN-Miroslav Krnjeta”

Sa prozora puca pogled
na dinarske visine
u srcu strahova led,
otac me teši
ne brini sine.
Vetar sa Dinare brije
oca i sina strepnja peče,
opet mora da se bije
opet mračno Kninsko veče.

Pamtim oca ponosnog vojnika
mladog čoveka punog nade
oficira otadžbine lika pobednika,
u srcu večno urezana slika
u istorijskoj drami stari grade.
Crni dani,mutna vremena,
pala su na tvoja ramena
delio sudbinu napuštenog naroda
doživeo kraj tragičnog ishoda,
u danima krvavog mraka
nosio si radoznalog dečaka.
Koliko si gutao muke
koliki teret vukle tvoje ruke.
Dolinama se prolamao lelek
jauci ranjenih boraca,
a pomoći ni za lek.
Bili su to dani jada,tuge,
teške godine borbe duge,
bili su to dani loši
zajedno smo zlo prošli.

Kad su grmele haubice
kad su padale granate,
gledali strahu u lice
prkosili terali inate.
Gledali lepote sa svilaje
prešli puteve do banije,
išli preko semberije i posavine
videli sve golgote krajine.
Sećaš li se oče,
vrhova Velebita,karinskoga mora
naše pesme preko koridora,
sećaš li se ratnih dana oče.
Delili gorčinu vojničkog hleba
ležali ispod zloslutnog neba
gledali istoriju kako se niže,
srca nam nikada
nisu bila bliže.
Bili smo jedno biće
nadali se da pobeda sviće
bili smo vezani jaki,
hoćemo li ikada oče
biti tako bliski.
Pitam se posle toliko godina
da li pamti grad Knin
kako su zajedno koračali
otac i sin.

PRETPOSTAVKA ….. Marina Adamović

  Pretpostavljam da sam živa: evo oka, srca, ruku. Ipak, ona koja izgovara ovo, ne dotiče moja usta. Pretpostavljam da i ta što se šunja, šapuće i misli čeka na znak imena sa neba. Ne pretpostavljam više ništa Jasno je jer već sviće: evo dana sad sve vidim: tamu, strah, i pretpostavku da jad odigrava … Настави са читањем “PRETPOSTAVKA ….. Marina Adamović”

 

Pretpostavljam
da sam živa:
evo oka,
srca, ruku.

Ipak,
ona koja
izgovara ovo,
ne dotiče moja usta.

Pretpostavljam da i ta
što se šunja, šapuće i misli
čeka na znak
imena sa neba.

Ne pretpostavljam više ništa
Jasno je jer već sviće:
evo dana
sad sve vidim:

tamu,
strah,
i
pretpostavku
da jad odigrava moju ulogu

Она ми не верује

    Она ми не верује. Мисли желим њено тело само, али спој страсти и још нечега то је. Као да већ дуго ми се знамо.   Не, она ми не верује да осећања ретко признам. Мисли да причам оно што жели да чује.   Не, више јој рећи нећу. Нека мисли да истина је … Настави са читањем “Она ми не верује”

 

 

Она ми не верује.

Мисли желим њено тело само,

али спој страсти и још нечега то је.

Као да већ дуго ми се знамо.

 

Не, она ми не верује

да осећања ретко признам.

Мисли да причам

оно што жели да чује.

 

Не, више јој рећи нећу.

Нека мисли да истина је

да налети страсти чине нашу срећу,

после чега као да ништа било није.

 

Нећу понављати да осећам више,

да није само хемија оно што имамо.

Бићу „арогантан“ и причати тише,

јер ипак „недовољно ми се знамо.“

 

 

ЦРНО или ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић

ЦЕНА 300,00 динара за испоруке у Србији Аудио верзија песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, плус додатак 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници. Поштовани посетиоци, колеге песници, Представљам Вам моју најновију књигу ЦРНО или ЦРВЕНО, која ће ових … Настави са читањем “ЦРНО или ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”


ЦЕНА 300,00 динара за испоруке у Србији

Аудио верзија песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, плус додатак 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници.

Поштовани посетиоци, колеге песници,

Представљам Вам моју најновију књигу ЦРНО или ЦРВЕНО, која ће ових дана изаћи из штампе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Ово удружење је прошле 2018.-те године добило награду ЗА ИЗДАВАЧА ГОДИНЕ на Сајму књига и издаваштва Расинског округа, а ове године настоји да ту титулу оправда новим  издањима. Дакле ЦРНО или ЦРВЕНО?

За сада ћу Вам књигу представити са две песме и изводима из рецензије песника: Раденка Бјелановића из Крагујевца и Драгојла Јовића из Крушевца. Ја сам одвек мислио да књигу поезије, најбоље представља сама поезија, односно песници.

Ако вам се песме и ово представљање допадну и пожелите да имате све песме из ове књиге, можете је наручити на мејл:  pesnik@poezija.rs, односно у продавници књига на линку: https://поезија.срб/pesnici/products-page/ . Цена књиге је 300,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији уплатом на жиро рачун 310-209359-17. За испоруке у свету јавите се на мејл pesnik@poezija.rs да би се договорили о свим детаљима, јер се на цену додају трошкови поштарине, који износе до 1.000,00 динара по једној књизи.


Љубодраг Обрадовић*

 

 

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Настави са читањем “ЦРНО или ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”

ГРАДОВИ – Андреја Врањеш

ГРАДОВИ Смештено у красу белина Ливно  заноси каменом лепотом.Познато по хоровима какве Босна није познавала, забележено у предању као место где странци не требају певати, јер је то  најблаже речено неукусно, овај градић  је пронашао  своју истину на ширинама крашког поља .Камен је  декор овога града и  светлост,кише овде падају и пропадају, ветрови се радују, … Настави са читањем “ГРАДОВИ – Андреја Врањеш”

ГРАДОВИ

Смештено у красу белина Ливно  заноси каменом лепотом.Познато по хоровима какве Босна није познавала, забележено у предању као место где странци не требају певати, јер је то  најблаже речено неукусно, овај градић  је пронашао  своју истину на ширинама крашког поља .Камен је  декор овога града и  светлост,кише овде падају и пропадају, ветрови се радују, снегови плаше док југо не покаже своју решеност да свуче ледену хаљину и не открије поново онај вечити камен, јер све може  да нестане а камен остаје. Овде је и кула из народне песме у којој су  Турци мучили старог Вујадина, кад Ливно бејаше проклето Лијевно,кад слободне очи могаше гледати само са врхова. Овде се Бог заклео да ће створити разуђену лепоту. Тишина је на овом месту изгубљена, све  је  звук , шумор Думана  који извире  да  лети расхлади  врео поглед, до дечје граје и жагора који се разлива улицама овога  града, уздаха, преварених надања и оних чудесних мешовитих зборова који су ваљда најлепша  синтеза лепоте и музикалности. Овде се родио сликар Габријел Јуркић импресиониста, велики мајстор пејсажа, из овог уклопљеног града у редакцију Сарајевског Одлобођења стизале су некада бравурозне  репортаже  новинара Славка Готовца које су ведрином  вподсећале на  оне далеке Вимблдонске  преносе тениских мечева господина и барда српског новинарства, Мирослава Мире Радојчића, написане  да задиве. У овај град лепо је доћи у свако годишње доба, само немојте певати слушају Вас бољи и некако дисонантно звучи. У овом граду лепота се обрушава са свих страна,  у свим видовима и такође запамтите одавде се не може отићи  без питања, зашто више нигде не постоји  сличан град ? У овом граду сам се родио и ја   једног светлог октобра када су кише касниле  после једног  рађања вриска .
МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ

Хелиос напусти ливаду неба,
за њим чаробни пурпура траг,
ветар се украде с врха брега,
наступи свитац светлости маг.

Искра кроз крошњу севну,
звезда склизну низ мук,
тишину приближи таме сцена,
у њу се скрили и цврчак и звук.

Долазак жене најави љубав,
усне и осмех између стида,
заносна отвори страсти део,
за четри ока за два вида.

Рој звезда опипава тмину,
игра светла у мрклој глувоћи,
рапсодија без звука,
месец задевен јужно од ноћи.

© Андреја Ђ. Врањеш.


HAIKU – Dejan Ivanović

Zub vremena čerupa staru kuću ciglu po ciglu Idem naviše planina privlači neizvesnošću *** Tužna obala nad uspavanu reku nagle se vrbe Na našoj reci zabraniše pecanje plastične kese Nadošla reka opkolila srušen most tamnom bujicom

Zub vremena
čerupa staru kuću
ciglu po ciglu

Idem naviše
planina privlači
neizvesnošću

***
Tužna obala
nad uspavanu reku
nagle se vrbe

Na našoj reci
zabraniše pecanje
plastične kese

Nadošla reka
opkolila srušen most
tamnom bujicom

N O L E

Udara je Nole k’o topuzom Marko, sve jedan po jedan padaju k’o snoplje, k’o Kosancic Ivana, da probi ih koplje. Udara je Nole snagom Obilica, loptica mu leti kao da je strela, s druge strane nemoc, zastavica bela. Udara je Nole k’o Sindjelic topom, loptica prolece k’o veliko djule, kao da su protivnici, od karata … Настави са читањем “N O L E”

Udara je Nole k’o topuzom Marko,
sve jedan po jedan padaju k’o snoplje,
k’o Kosancic Ivana,
da probi ih koplje.

Udara je Nole snagom Obilica,
loptica mu leti kao da je strela,
s druge strane nemoc,
zastavica bela.

Udara je Nole k’o Sindjelic topom,
loptica prolece k’o veliko djule,
kao da su protivnici,
od karata kule.

Udara je Nole puskom hajduk Veljka,
loptica prolazi kao da je tane,
svi je nemo pogledima prate,
jer od nje tesko zarastaju rane.

Udara je Nole kao Dusan Silni,
u rukama reket kao da je mac,
od publike bucne ne cuje se nista,
samo s druge strane neobuzdan plac.

Заточеник времена – Петар Савић

    Тумарање по хладним ходницима смрзнутих, нескладних емоција. Опет је спокој смењен крицима, свакодневно прогања Еденска змија.   Да ли се то живот игра са нама, Зашто нам га је дато тако мало ? Једном комедија, а другом драма! Да ли је судбини до свих нас стало ?   Како се борити с’ осећајем … Настави са читањем “Заточеник времена – Петар Савић”

 

 

Тумарање по хладним ходницима

смрзнутих, нескладних емоција.

Опет је спокој смењен крицима,

свакодневно прогања Еденска змија.

 

Да ли се то живот игра са нама,

Зашто нам га је дато тако мало ?

Једном комедија, а другом драма!

Да ли је судбини до свих нас стало ?

 

Како се борити с’ осећајем кривице ?

Како заташкати подмуклу тугу ?

Када на харфи попуцају жице

ни анђели не могу призвати дугу.

 

Верујем у Бога, из љубави, не из страха.

Зато му увек кажем све у лице,

у оним тренуцима кад останем без даха,

поплочаним путем кад кренем насумице.

 

Сви смо део пешчаног сата садашњости,

али свако зрно песка будућности

одзвања ехом прошлости.

 

Постојимо сад и овог трена.

Да л’ сутра ће бити к’о што било је јуче?

Између смене месечевих мена,

једна иста казаљка туче.

 

Та казаљка што секунде броји

и од њих године ствара,

што никад на месту не стоји,

неуморно наше животе убрзава.

 

О Часовничару дај ми своју моћ,

да зауставим казаљку у једном трену,

да увек будем део оних садашњости дивних,

и не останем у пролазном временском плену.

 

 

ГОРОСТАС, ПЕСНИЦИ … – Андреја Ђ. Врањеш

  ГОРОСТАС           Б.    Ћопићу Сањао је снове Сљезове боје, Пролом се отвори у глави таме, радост сломи у оку јутра, светлост се сузи у тачку црну, Сунце се сруши нестаде сутра. И песник оде да лечи дане, можда га виде вишње ране, негде на Уни кад поглед купа, а река за тренутак за њега стане. … Настави са читањем “ГОРОСТАС, ПЕСНИЦИ … – Андреја Ђ. Врањеш”

 

ГОРОСТАС          
Б.    Ћопићу

Сањао је снове Сљезове боје,
Пролом се отвори у глави таме,
радост сломи у оку јутра,
светлост се сузи у тачку црну,
Сунце се сруши нестаде сутра.
И песник оде да лечи дане,
можда га виде вишње ране,
негде на Уни кад поглед купа,
а река за тренутак за њега стане.

ПЕСНИЦИ 

песнику Љубодрагу Љуби Обрадовићу.

Пријатељства чувају између тајни,
из снова рањени буде,
највише говоре када заћуте,
у сузама дечјим препознају људе.

ВРЕМЕ

Не може се победити,
стане у трен,нада кратка,
роба није а може да се купи,
је ли истина или варка ?

ТРЕН

На заласку живота срео се са мајком,
срећан је био колико у сан времена стане.

РАВЊЕ

пријатељици Снежани Ивић Крстајић.

Време славу не тамни,
године кораци пролазе,
слободом се разлило,
панорамом радости.

Птица троши лет,
у ватри Сунца постање,
Сава без страха тече,
покрај ње тече Равње.

Настави са читањем “ГОРОСТАС, ПЕСНИЦИ … – Андреја Ђ. Врањеш”