Месец: април 2019.

BOŽUR – Dragojlo Jović

BOŽUR Nisu moja polja mala, Al mi noga dalje hoće, Tamo gde su ruke pradedova Zasadile večno voće. Tamo gde su zemlju svetu Krvlju svojom natapali I grobove ostavili Kao zavet za potomke. Plaču crkve, manastiri S krsta zlatna suza sija, Ka istoku pogled setni, Čeka vreme dimiskija. A ono će da se vrati, Sve … Настави са читањем “BOŽUR – Dragojlo Jović”

BOŽUR

Nisu moja polja mala,
Al mi noga dalje hoće,
Tamo gde su ruke pradedova
Zasadile večno voće.

Tamo gde su zemlju svetu
Krvlju svojom natapali
I grobove ostavili
Kao zavet za potomke.

Plaču crkve, manastiri
S krsta zlatna suza sija,
Ka istoku pogled setni,
Čeka vreme dimiskija.

A ono će da se vrati,
Sve na svoje uvek dodje,
Samo treba izdržati ,
Dok zulumćar nekud prodje.

Još su magle niz Kosovo,
I sve „ale“ sada ćute,
Čekajući one sniju
Da Sitnicu opet mute.

Al Kosovo još uvek se seća,
Kad glavama Turskim beše seča,
Kad je Božur sa bojom od krvi,
Krst Lazaru napravio prvi.

HAIKU – Dejan Ivanović

Dosadna kiša na sivoj crkvi pere visoke prozore *** Balkonom jecaj prastare harmonike snažno maštanje *** Sa drevne kule gledamo u daljini našu budućnost *** Kiša prekrila tek olistalu šumu tužnim sećanjem

Dosadna kiša
na sivoj crkvi pere
visoke prozore

***
Balkonom jecaj
prastare harmonike
snažno maštanje

***
Sa drevne kule
gledamo u daljini
našu budućnost

***
Kiša prekrila
tek olistalu šumu
tužnim sećanjem

Prokleta je amerika-miško pločić

Veličali smo nemačku,zapad i ameriku A oni nas sa svih strana Sa mora i vazduha tuku Slavili smo čerčila, ruzvelta I ronalda regana A njihovi potomci su nad bombardovali Sedamdeset i osam dana… Oni su bombardovali naš narod Bacali bombe na naše kuće Ubijali našu nevinu decu Odveli nam zemlju u bespuće… Kako smeju da … Настави са читањем “Prokleta je amerika-miško pločić”

Veličali smo nemačku,zapad i ameriku
A oni nas sa svih strana
Sa mora i vazduha tuku
Slavili smo čerčila, ruzvelta
I ronalda regana
A njihovi potomci su nad bombardovali
Sedamdeset i osam dana…

Oni su bombardovali naš narod
Bacali bombe na naše kuće
Ubijali našu nevinu decu
Odveli nam zemlju u bespuće…

Kako smeju da rade takve stvari
Ko im daje pravo na to
Šta je sa evropskom unijom
Ujedinjenim nacijama
Zašto ne zaustave prokleti nato…

Prokleta nek je engleska i nemačka
Prokleta nek je i amerika
Zbog njihovih mirovnih misija
Svet je pun tuge i bolnih urlika…

Zbog njih plaču deca celoga sveta
Gde onu prodju cveće ne cveta
Iza njih samo ostaju bol,tuga i jad
Bolest,napuštene kuće, smrt i glad…

Prokleti nek su
I nije greh
I oni su nama uskratili
Pravo na smeh…

Zašto?

Mrzim dvoličnost,u skladu s tim mrzim i dvolične ljude,mrzim prevarante, ljude koji bi sve uradili da nekog prevare, da po svaku cenu iskoriste nešto za sebe a da pritom ne razmisle da li povredjiju druge… Mrzim rat,… Mrzim politiku, mnogo je bolje da nije nje… I mnogo bolje da ne postoje političari… I njih ne … Настави са читањем “Zašto?”

Mrzim dvoličnost,u skladu s tim mrzim i dvolične ljude,mrzim prevarante, ljude koji bi sve uradili da nekog prevare, da po svaku cenu iskoriste nešto za sebe a da pritom ne razmisle da li povredjiju druge… Mrzim rat,… Mrzim politiku, mnogo je bolje da nije nje… I mnogo bolje da ne postoje političari… I njih ne volim… Oni su najveći lopovi i najveći prevaranti, najveći problem svake zemlje… A ja svoju zemlju volim, a oni je uništavaju… Zbog njih se sad u mojoj zemlji vodi svakojakva hajka, da ne kažem rat… Ali se zbog njih u mojoj zemlji danas ljudi vredjaju, pljuju, tuku… A zbog koga?jesu li vredni toga da udari brat na brata… Da se zbog nekih idiota razbija po gradu,gadjaju oni koji ne misle kao ti… Pa valjda ima svako pravo da misli kako misli… Zar je to zabranjeno?Jel nam je toliko dobro i lepo da sad razbijamo ono što su neki pre nas stvorili na jedvite jade… Pa ćemo mi da rasturimo i krenemo ispočetka… Probudi se Srbijo… Mnogo si izgubila zbog političara, a sad se opet svadjaš zbog njih… Oni rade za sebe, ne za tebe, za tebe se moraš boriti sam… Mrsko mi je da svaki dan gledam kako se zbog par budala ruši zemlja… To je onda i naša krivica… Dovoljno je bilo… Probudi se Srbijo…

Hilandar – Ivana Zajić

Silna blaga neko ima, Dijamanta i safira, Bogatstvo je svim Srbima Porta svetog manastira. Hilandar je blago naše, Tekovina od davnina, U amanet ostaviše Da pamtimo oca, sina. Silne vatre plamen gori, Dušmani ga zapališe, Glas razuma svud se ori, Vredne ruke obnoviše.

Silna blaga neko ima,
Dijamanta i safira,
Bogatstvo je svim Srbima
Porta svetog manastira.
Hilandar je blago naše,
Tekovina od davnina,
U amanet ostaviše
Da pamtimo oca, sina.
Silne vatre plamen gori,
Dušmani ga zapališe,
Glas razuma svud se ori,
Vredne ruke obnoviše.

KOFER USPOMENA – Milovan Petrović

Na peronu kofer jedan zaboravljen ostao je otputov’o putnik negde i odneo svoje snove. Ostale su uspomene u koferu zaključane putnik vozom sreću juri veruje u bolje dane. Maštao je putnik tako sve dok voz mu nije stao došao u nepoznato a da ništa nije znao. U tuđini potrudi se da ostvari snove svoje a … Настави са читањем “KOFER USPOMENA – Milovan Petrović”

Na peronu kofer jedan
zaboravljen ostao je
otputov’o putnik negde
i odneo svoje snove.

Ostale su uspomene
u koferu zaključane
putnik vozom sreću juri
veruje u bolje dane.

Maštao je putnik tako
sve dok voz mu nije stao
došao u nepoznato
a da ništa nije znao.

U tuđini potrudi se
da ostvari snove svoje
a život je promicao
gubile se želja boje.

Jednog dana on se trže
kad se seti uspomena
al’ uzalud sve je bilo
jer kofera sa njim nema.

Kofer stari čekao je
svog vlasnika da se vrati
da pokupi uspomene
jer zna da za njima pati.

Milovan Petrović

KROŠNJE-Miroslav Krnjeta

Na povetarcu igraju grane prolazniku prikazuju predstavu lepote, divno lelujaju bez mane tiho šapuću menjaju živote. Te lepe čarobne krošnje kriju čistotu duše unutrašnje, kad ih vetar savija mirna muzika svira duša oseća,srce puno mira, čista šumska simfonija. Kad se okite prolećem u blistave zelene nošnje miris tek rođenog lista opija me, u vazduh polećem … Настави са читањем “KROŠNJE-Miroslav Krnjeta”

Na povetarcu igraju grane
prolazniku prikazuju predstavu lepote,
divno lelujaju bez mane
tiho šapuću menjaju živote.

Te lepe čarobne krošnje
kriju čistotu duše unutrašnje,
kad ih vetar savija
mirna muzika svira
duša oseća,srce puno mira,
čista šumska simfonija.

Kad se okite prolećem
u blistave zelene nošnje
miris tek rođenog lista
opija me,
u vazduh polećem
vuče me zelena pista,
dok očarano gledam
zelene krošnje.

A procvetali aprilski cvet
krasi na grani ptica sonet,
šta lepše postoji
slika hiljadu osećanja spoji.

Pogled se topi od zelenila
kroz grane do plavetnila
spajaju se nebo i krošnje,
gledam prizor,
osećam čarobno bojenje.

Sila nevidljivi ples
od početka igraju taj proces
oblače žuti pa zeleni dres,
grane tiho miruju
čekaju zelene haljine,
u krošnjama ne stanuje bes.

DIJALOG – RASPEVANI —— Marina Adamović

  Hej, zdravo koliko posla oko trave – čupam je  a ona trči za mnom i umnožava mi obrve zdravo hmmm evo i korena dobacuje mi mulj preko reda to je već nemoguće izdržati hej glava mi je puna i obaveza i kopriva nikako da obuzdam natprirodnu pojavu misliš – život? a…nisam sam… neko brblja … Настави са читањем “DIJALOG – RASPEVANI —— Marina Adamović”

 

Hej, zdravo

koliko posla oko trave – čupam je 
a ona
trči za mnom i umnožava mi obrve

zdravo

hmmm
evo i korena
dobacuje mi mulj preko reda
to je već nemoguće izdržati

hej

glava mi je puna i obaveza i kopriva
nikako da obuzdam natprirodnu pojavu

misliš – život?

a…nisam sam… neko brblja koještarije
ali iz kog dela džungle
poludeću –
ko je?

misliš smrt?

da…trebalo bi napisati i čitulju … samo da iščupam i ovu
onu… ne.. nijedan mi tekst nije na pameti

i ja sam umorna… a čitulju ti neću napisati..eto – jednostavno – ne

zvončići zvončići … budite u travi
radi upozorenja Brotiju i meni !
On i Broti? Ha! Nikada! Zvec

Obecanje

  Imah je na dohvat ruke Pamet moja bese brza Prevideh da srce trza Kasno je cujem samo zvuke Zanesen pricom svojom Mahao sam recima Zadivljen slicnosti tvojom Ne mogu te zvati mojom Okreni se opet ka meni Obecavam ne ces biti od soli Riba sam koja moli Zaplivaj samnom u Seni Video sam san … Настави са читањем “Obecanje”

 

Imah je na dohvat ruke
Pamet moja bese brza
Prevideh da srce trza
Kasno je cujem samo zvuke
Zanesen pricom svojom
Mahao sam recima
Zadivljen slicnosti tvojom
Ne mogu te zvati mojom

Okreni se opet ka meni
Obecavam ne ces biti od soli
Riba sam koja moli
Zaplivaj samnom u Seni

Video sam san u snu
Ugledo sam crno sutra
Proklinjo nova jutra
Probudjen na dnu
Ako je tesko i tebi
Provuci prste kroz kosu
Licem pokupi rosu
Zasto sretna bila ne bi ?

ОН ЈЕ ТУ – Андреја Ђ. Врањеш

  ОН ЈЕ ТУ                                                                                                                  Добрици Ерићу Видим га добротног, извири из старих дана, спусти се из неба ока, у тајну срока. На Гружи стихове лови, гледа како се љубе цвет и тишина, радује на најкраћи начин и када лежи он је висина. Месечином се смеје, Србијом корача у одори од радости, стихове смишља са … Настави са читањем “ОН ЈЕ ТУ – Андреја Ђ. Врањеш”

 

ОН ЈЕ ТУ

                                                                                                                 Добрици Ерићу

Видим га добротног,

извири из старих дана,

спусти се из неба ока,

у тајну срока.

На Гружи стихове лови,

гледа како се љубе цвет и тишина,

радује на најкраћи начин

и када лежи он је висина.

Месечином се смеје,

Србијом корача у одори од радости,

стихове смишља са осмехом,

зна језик птица, светлости луталица.

Настави са читањем “ОН ЈЕ ТУ – Андреја Ђ. Врањеш”