ИЗ ОКА ГАВРАНА УКРАЛИ МИ ВЕЧЕ
Зеленим водама ноћу крадем сене,
Сви моји дани су само паучина,
Још сам мераклија на црвена вина,
Мене воле само кучићи и жене.
Осим сна и звезда немам више ништа,
Из ока Гаврана украли ми вече,
Још ме једна рана из младости пече,
И букти ко жар у пепелу огњишта.
Волим месечину, девојке и пиће,
У недрима кријем иње и попиће,
У животу више ништа ми не треба.
Касно сам схватио да се моја вила,
Дању крила испод гаврановог крила,
А ја сам је тражио пред вратима неба.
_____________________________________
Тихомир Јанићијевић – Куршумлија