Дан: 24. април 2019.

УСНУЛА ВИЛА – Петар Савић

Ништавило, црнило, мрак, огњиште окутано димом, не налази путању сунчев зрак, не продире чак ни силом.   И река је црна, преплавила рибе без пераја потонуле на дно, без крила уморна вила, бори се са овим сном. Сан као на јави, вила се дави, ране су силније од ње, никада раније није виђала такве сне. … Настави са читањем “УСНУЛА ВИЛА – Петар Савић”

Ништавило, црнило, мрак,
огњиште окутано димом,
не налази путању сунчев зрак,
не продире чак ни силом.

 

И река је црна, преплавила
рибе без пераја
потонуле на дно,
без крила уморна вила,
бори се са овим сном.

Сан као на јави,
вила се дави,
ране су силније од ње,
никада раније није
виђала такве сне.

Мутан и блатњав спруд,
живо блато је гута,
и све око ње,
разгневана, љута
бори се, ал’ узалуд,
није виђала такве сне.

Дрвеће чворнато, труло,
своје корене извија са дна,
из даљине се чује промукло
„пустите вилу из сна !“

„Још само мало“
обраћа се гласу сан,
„Само још мало“
и настаје дан.

Буди се вила,
ал’ све је горе него пре,
вулкани, магма и облаци дима
сада су око ње.

И још стотине таквих вила
погрбљене, изгорелих крила
крећу се поплочаном
стазом од ужарене лаве,
борећи се са новим сном
исцрпљене и препуне страве.

И објави се промукли глас
из вулкана са самога дна,
магмено чудовиште
што мислише да је спас,
што пробуди вилу
из пређашњег сна.

Тад јасно постаде све
и вила разуме зашто пре
није виђала такве сне.

 

 

GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović

Neko će želeti rat a to neću biti ja, to nećeš biti ti … Žarišta i krize na ovoj planeti, ostavljaju samo pustoš i polja smrti. Ko su malobrojni gospodari, što nameću poredak stvari? Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo, razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo; Dok ne čuješ sa druge strane … Настави са читањем “GOSPODARI RATA – Dejan Ivanović”

Neko će želeti rat
a to neću biti ja, to nećeš biti ti …
Žarišta i krize na ovoj planeti,
ostavljaju samo pustoš i polja smrti.

Ko su malobrojni gospodari,
što nameću poredak stvari?
Spremaju nam mač i oganj, kuju gvožđe vrelo,
razmisli, zapitaj se, stavi prst na čelo;

Dok ne čuješ sa druge strane
za golgotu, ruševine, talase izbeglica,
progone, kako plaču majke, ozebla, gladna deca;
za potresne prizore, bolest, ljute rane …

Pogledaj bar, osvrni se kad naiđeš,
na znamenja poprišta, užase stratišta,
etnička čišćenja, groblja i zgarišta;
sprženu zemlju, ugasla ognjišta …

Porazna naličja, sumorne hronike
ispraznih reči, surove politike;
Možda su mogli i oni jednom, voleti kradom,
putovati s nadom..?

U miru nekud poći isto kao i ti?
Zato smerno zastani, obiđi i vidi;
tiho se pokloni pa nastavi svojim putem.
Idi, samo idi …

AFORIZMI ZA VASKRS * Ćirković Mihajlo

* Najodaniji Bogu su oni koji dobijaju najmanje. Oni odanost mere davanjem. * Da li je više crkava pokajnica ili zahvalnica? * Da li su molitve izbavljenje i od stečenog i od nasleđenog greha? * Isus nas nije spasio, jer mi nismo spasili njega. * U susret Bogu ne treba krenuti svemirom, već ka sebi. … Настави са читањем “AFORIZMI ZA VASKRS * Ćirković Mihajlo”

* Najodaniji Bogu su oni koji dobijaju najmanje. Oni odanost mere davanjem.

* Da li je više crkava pokajnica ili zahvalnica?

* Da li su molitve izbavljenje i od stečenog i od nasleđenog greha?

* Isus nas nije spasio, jer mi nismo spasili njega.

* U susret Bogu ne treba krenuti svemirom, već ka sebi.

* Hristu sam se podario. Sada moram da ga čuvam u sebi.

* U suštini čovek je sam sa Bogom. Sve ostalo su iskušenja.

* Tvorac nije mogao da stvori čoveka, dok nije razbio ogledalo.

* Ateisti, da li ste se odrekli i Amora?

* Tvorac nas je stvorio, ali i mi smo stvorili njega.

* Ljubav prema Bogu nije Vera.

* Da li je vaskrsnuće kazna ili nagrada.

NEĆU-Miroslav Krnjeta

Neću da perem podove idite štetočine pred sudove, neću da šetam kerove vrati državnu kasu lopove, neću da budem čoban da vam čuvam krave a vaše ćerke frizure prave, neću da sečem bašte korove za vas da radim gramzive skotove, neću gospodo biznismeni. Hoćete za džabe da krečim a ne mogu ko čovek ni da … Настави са читањем “NEĆU-Miroslav Krnjeta”

Neću da perem podove
idite štetočine pred sudove,
neću da šetam kerove
vrati državnu kasu lopove,
neću da budem čoban
da vam čuvam krave
a vaše ćerke frizure prave,
neću da sečem bašte korove
za vas da radim gramzive skotove,
neću gospodo biznismeni.
Hoćete za džabe da krečim
a ne mogu ko čovek
ni da se lečim,
hoćete da radim vikende
a slavite prvomajske praznike
željni socijalne pravde,
da radim celu noć
a vi delite novac i moć,
neću pohlepni gadovi.

Hoćete moju kičmu
da skijate preko nje na zimu,
mene u radničke hale
a švalerke se fotelje dokopale,
mene na biro po poslove
a vi vile i džipove
prvoklasne letove
ode Srbija u kmetove,
vi da rukovodite i kradete
a ja da čistim cipele i pete,
neću paraziti neradnici.
Da pazim bahatog sina
a on ne zna gde je drina,
terate seljake na oranje
vi lopovi na pet zvezdica letovanje,
otimate narodu sa tanjira
debele bogate ale,
gde je kraj hira,
živite od narodnog znoja
vi ste Srbiji
vreća gnoja.

Hoćete da vam se oprosti
a narodu gulite kosti,
brinete zbog sigurnosti
pa vi ste uvezli nesigurnosti,
žalite se na krimanal
pa šta treba za veknu hleba
da vam kopam kanal.
Nemate vi sramote
decu bi dali za zlatne svote,
plašite se mraka
da bogatstvo ne pojede svraka
da ne ostanete
bez zlatnog krtičnjaka,
mene gurate u rat
a vi zidate kule
sprat po sprat,
gledate narod kao kuga
e neću da vam budem sluga.

(ne)spokoji – M.Popović

navečer u zidnoj slici zastali dnevni koraci još samo iščezle boje nešto o nepovratu nešto o vremenu koje ne stari šapuću

navečer
u zidnoj slici zastali
dnevni koraci
još samo iščezle boje
nešto o nepovratu
nešto o vremenu
koje ne stari
šapuću
Настави са читањем “(ne)spokoji – M.Popović”

ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović

Sinoć su pucali na lidera opozicije u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji; U vazduhu se još osećao miris umirućih ostataka civilizacije, pomešan sa smrtonosnim dozama svakojakih aerozagađenja. Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera, samo razrešenja svakovrsnih razmirica nisu bila ni na vidiku; Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao izneverio, varao, krao, izneo … … Настави са читањем “ZBOG ČEGA RAT ? – Dejan Ivanović”

Sinoć su pucali na lidera opozicije
u nekoj dalekoj, siromašnoj zemlji;
U vazduhu se još osećao miris
umirućih ostataka civilizacije,
pomešan sa smrtonosnim dozama
svakojakih aerozagađenja.
Mirisalo je i na sukobe oštrih razmera,
samo razrešenja svakovrsnih razmirica
nisu bila ni na vidiku;
Ko je i zašto lovio u mutnom, opljačkao
izneverio, varao, krao, izneo … lagali su,
uglavnom svi ali niko nije hteo da sasluša
šta onaj drugi hoće da kaže, već svi kazivahu
svoju verziju, svoju priču, svoju istinu, u glas …
Pobogu, zar je toliko teško čuti,
suočiti se sa njom, ma kakva bila?
Zašto istina najviše plaši i boli,
iako možda ima mnoga lica?
Dok sam gledao uznemirujuće vesti
u polumračnoj sobi, sa bezbedne udaljenosti
u nekoj zemlji, daleko, čak na drugom
kontinentu, miris krvi i tla je privlačio
petu, šestu i sedmu silu; čekale su
spremne, zadivljene za njih opojnim,
oštrim mirisom profitirajućeg užasa …