Дан: 14. април 2019.

DIJALOG – RASPEVANI —— Marina Adamović

  Hej, zdravo koliko posla oko trave – čupam je  a ona trči za mnom i umnožava mi obrve zdravo hmmm evo i korena dobacuje mi mulj preko reda to je već nemoguće izdržati hej glava mi je puna i obaveza i kopriva nikako da obuzdam natprirodnu pojavu misliš – život? a…nisam sam… neko brblja … Настави са читањем “DIJALOG – RASPEVANI —— Marina Adamović”

 

Hej, zdravo

koliko posla oko trave – čupam je 
a ona
trči za mnom i umnožava mi obrve

zdravo

hmmm
evo i korena
dobacuje mi mulj preko reda
to je već nemoguće izdržati

hej

glava mi je puna i obaveza i kopriva
nikako da obuzdam natprirodnu pojavu

misliš – život?

a…nisam sam… neko brblja koještarije
ali iz kog dela džungle
poludeću –
ko je?

misliš smrt?

da…trebalo bi napisati i čitulju … samo da iščupam i ovu
onu… ne.. nijedan mi tekst nije na pameti

i ja sam umorna… a čitulju ti neću napisati..eto – jednostavno – ne

zvončići zvončići … budite u travi
radi upozorenja Brotiju i meni !
On i Broti? Ha! Nikada! Zvec

Obecanje

  Imah je na dohvat ruke Pamet moja bese brza Prevideh da srce trza Kasno je cujem samo zvuke Zanesen pricom svojom Mahao sam recima Zadivljen slicnosti tvojom Ne mogu te zvati mojom Okreni se opet ka meni Obecavam ne ces biti od soli Riba sam koja moli Zaplivaj samnom u Seni Video sam san … Настави са читањем “Obecanje”

 

Imah je na dohvat ruke
Pamet moja bese brza
Prevideh da srce trza
Kasno je cujem samo zvuke
Zanesen pricom svojom
Mahao sam recima
Zadivljen slicnosti tvojom
Ne mogu te zvati mojom

Okreni se opet ka meni
Obecavam ne ces biti od soli
Riba sam koja moli
Zaplivaj samnom u Seni

Video sam san u snu
Ugledo sam crno sutra
Proklinjo nova jutra
Probudjen na dnu
Ako je tesko i tebi
Provuci prste kroz kosu
Licem pokupi rosu
Zasto sretna bila ne bi ?

ОН ЈЕ ТУ – Андреја Ђ. Врањеш

  ОН ЈЕ ТУ                                                                                                                  Добрици Ерићу Видим га добротног, извири из старих дана, спусти се из неба ока, у тајну срока. На Гружи стихове лови, гледа како се љубе цвет и тишина, радује на најкраћи начин и када лежи он је висина. Месечином се смеје, Србијом корача у одори од радости, стихове смишља са … Настави са читањем “ОН ЈЕ ТУ – Андреја Ђ. Врањеш”

 

ОН ЈЕ ТУ

                                                                                                                 Добрици Ерићу

Видим га добротног,

извири из старих дана,

спусти се из неба ока,

у тајну срока.

На Гружи стихове лови,

гледа како се љубе цвет и тишина,

радује на најкраћи начин

и када лежи он је висина.

Месечином се смеје,

Србијом корача у одори од радости,

стихове смишља са осмехом,

зна језик птица, светлости луталица.

Настави са читањем “ОН ЈЕ ТУ – Андреја Ђ. Врањеш”