ГОРОСТАС
Б. Ћопићу
Сањао је снове Сљезове боје,
Пролом се отвори у глави таме,
радост сломи у оку јутра,
светлост се сузи у тачку црну,
Сунце се сруши нестаде сутра.
И песник оде да лечи дане,
можда га виде вишње ране,
негде на Уни кад поглед купа,
а река за тренутак за њега стане.
ПЕСНИЦИ
песнику Љубодрагу Љуби Обрадовићу.
Пријатељства чувају између тајни,
из снова рањени буде,
највише говоре када заћуте,
у сузама дечјим препознају људе.
ВРЕМЕ
Не може се победити,
стане у трен,нада кратка,
роба није а може да се купи,
је ли истина или варка ?
ТРЕН
На заласку живота срео се са мајком,
срећан је био колико у сан времена стане.
РАВЊЕ
пријатељици Снежани Ивић Крстајић.
Време славу не тамни,
године кораци пролазе,
слободом се разлило,
панорамом радости.
Птица троши лет,
у ватри Сунца постање,
Сава без страха тече,
покрај ње тече Равње.
Настави са читањем “ГОРОСТАС, ПЕСНИЦИ … – Андреја Ђ. Врањеш”