Месец: јануар 2019.

ŠTA JE VAŽNO-Miroslav Krnjeta

Manimo se ljudi gluposti ko je bolji,ko je u pravu, ne lomimo s ti glavu volimo se i živimo u radosti. Ne pravimo drame i nevolju bacimo beznačajne sitnice, pa lepši je cvet u polju srećnije su skitnice. Kuda žurba,čemu nervoza, ne možemo brže od voza. Vratimo istinske prioritete i recimo prelep si svete. Zar … Настави са читањем “ŠTA JE VAŽNO-Miroslav Krnjeta”

Manimo se ljudi gluposti
ko je bolji,ko je u pravu,
ne lomimo s ti glavu
volimo se i živimo u radosti.

Ne pravimo drame i nevolju
bacimo beznačajne sitnice,
pa lepši je cvet u polju
srećnije su skitnice.

Kuda žurba,čemu nervoza,
ne možemo brže od voza.
Vratimo istinske prioritete
i recimo prelep si svete.

Zar nije lepši pogled na dugu
nego besan automobil u krugu,
zar nije  lepše gledati lastin let
nego mrzeti ceo svet.

Šta srce više voli,
šta duša više želi,
sujete,svađe,boli,
ili radost kad s drugim deli.

Šta je zaista bitno
karijera bez života puna stresa,
da bezglavo jurimo hitno
ili da plovimo strpljivo,mirno,tiho.

Stalno hranimo ego
dokle besni čoveče.
Ostavimo visine,kažimo zbogom brigo
i provedimo mirno porodično veče.

МОРЕНДО и МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ – две песме Андреје Ђ. Врањеша

МОРЕНДО Говорио је тихо, радовао благо, све је у његовом трајању било пажљиво да никога не увреди до можда једино самога себе, могло се са са њим провести сате без и једне речи, па ипак од њега се одлазило као са АГОРЕ, проговорио је пред смрт, рекао је : „La donna e mobile“.  Жене су … Настави са читањем “МОРЕНДО и МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ – две песме Андреје Ђ. Врањеша”


МОРЕНДО

Говорио је тихо, радовао благо, све је у његовом трајању било пажљиво да никога не увреди до можда једино самога себе, могло се са са њим провести сате без и једне речи, па ипак од њега се одлазило као са АГОРЕ, проговорио је пред смрт, рекао је : „La donna e mobile“.  Жене су варљиве. Један пас је залајао до дубоко у ноћ, једна звезда је без сјаја пала, песник је написао песму МОРЕНДО.


© АндрејаЂ. Врањеш

МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ

Урежи моје име у камен, где ме има,
однеси ме до краса, вриска белина,
застaни кратко у тврдој луци,
да снове вратим из тишина.
У вртаче и шкрапе ме одувај,
у сноп светлости да се претворим,
засјајим ведрином само трена,
после могу  и да се изгубим,
као тачка црна,
небом преварена.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић

Аутор слике Дијана ОбрадовићТРАГ СВЕТЛОСТИИза гора и долова,иза свести и савести,иза сећања и бола,траг светлости…Осмех на лицу,у очима сјај.Узлет у птицу,узлет у бескрај.Све за народ,за себе ништа!Никад горд,увек оптимиста!Светли и сад светли,ватра са Врачара,Хтели су га проклети.Све их разочара.Светли, и увек ће…Иза гора, испод неба,у новој зори свићеи у срцу место вреба…Како све прoлeти…олтари… престоли… … Настави са читањем “ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић”

Аутор слике Дијана Обрадовић


ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све прoлeти…
олтари… престоли… живот…
Све нестаје без трага!
А у души тиња нада,
да истина човека освести,
кад лице му обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

TRENUCI POSTOJANJA – Dejan Ivanović

Golub pismonoša daje časove letenja ustreptalim krilima otkinutim, od Sunca, užarenim valom emotivne protuberancije; Nadobudnim putnicima letećih ćilima, gonjenih energijama potencijalnih barijera, svežim putem tihe kontemplacije. Par stotina koraka puta vode odavde do vrha … Nečega što plaši; Zatamnjen je pogled sa visina na još veći vrh u fokus svesti , nepoznatog smisla rasprostiranja čestica … Настави са читањем “TRENUCI POSTOJANJA – Dejan Ivanović”

Golub pismonoša daje časove letenja
ustreptalim krilima
otkinutim, od Sunca, užarenim
valom emotivne protuberancije;
Nadobudnim putnicima letećih ćilima,
gonjenih energijama potencijalnih barijera,
svežim putem tihe kontemplacije.

Par stotina koraka puta vode odavde do vrha …
Nečega što plaši;
Zatamnjen je pogled sa visina na još veći vrh
u fokus svesti , nepoznatog smisla
rasprostiranja čestica eruptivne antimaterije;
Koji se može sagledati jedino još iz udaljenih pravaca,
rastućih samoobmana beskonačnog niza.

Devojka se usteremila za psom; pas se otrgao,
uspaničen beše trenutkom postojanja
zvezde na tom nebu, plodnošću udaljenog bora …
Odozgo, usamljeni vojnik
na straži prozebao, plovi mesec, svetionik;
ispod kojeg umorni, zagrljeni sedoše,
opsednuti nemom iluzijom veličine.

Da zajedno posmatraju mirno, vedro veče
puno mesečine
i sjaja u simbolici novog misaonog eksperimenta;
Dok su mekim kosinama rubnih planinskih strana
u gorućoj formi stvaralačkog procesa,
razigrani talasi mesečevog okeana,
oblikovali impresije mudrosti u ritmu života …

 

 

Krila sna Rade Mijatovic

Dok snovima ja stvarnost preplicem dusu pojim gustinom pletiva zedj mi jaca bleda mesecina sa valova nemirniih belina Gle mislima magline probadam nebom jedrim sav od svile sustim cas usnuloj zvezdi se prikradam cas raspredam s nemim i nemustim pa s kamenom na dnu tiho zborim a ti mislis da pesmu govorim

Dok snovima ja stvarnost preplicem
dusu pojim gustinom pletiva
zedj mi jaca bleda mesecina
sa valova nemirniih belina

Gle mislima magline probadam
nebom jedrim sav od svile sustim
cas usnuloj zvezdi se prikradam
cas raspredam s nemim i nemustim
pa s kamenom na dnu tiho zborim
a ti mislis da pesmu govorim

СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА – Драгојло Јовић

СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА У глибу смо земљо моја мила, Баш као пре стотину лета, Кад су храбри преци наши, Бранили те од бајонета. Где год крв је Српска пала, Ту Заспанка цвеће ниче, Од јунаштва предака нам, Остале су славне приче. Опет силе и зликовци, У Србији жртву траже, Опет Српске крви жедни, Да нас … Настави са читањем “СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА – Драгојло Јовић”

СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА

У глибу смо земљо моја мила,
Баш као пре стотину лета,
Кад су храбри преци наши,
Бранили те од бајонета.

Где год крв је Српска пала,
Ту Заспанка цвеће ниче,
Од јунаштва предака нам,
Остале су славне приче.

Опет силе и зликовци,
У Србији жртву траже,
Опет Српске крви жедни,
Да нас сатру хоће бедни.

Колико је Српских глава,
За слободу и част пало,
Све од Крфа до Триглава,
Заспанка би цвеће цвало.

Зато Срби браћо драга,
У слози је наша снага,
Недајмо се зверињаку,
Да нам с главе скине длаку.

Кад сви мисле да је пала,
Српска деца тад се буде,
Цвет Заспанке док изниче,
Српски ратник громко кличе.

Не дамо те земљо мила,
Да ти ико ломи крила,
Цвет Заспанке и Божура,
Деци твојој снагу дају,
Да ко некад у јуришу,
освајача протерају.

Свака стопа земље ове,
Брањена је много пута,
Животима Српске деце,
све до задње капи крви,
И сад опет кад кидишу,
нит су задњи нит су први.

Нек још једном зубе сломе,
Вук, аждаја, сви кулови,
Белосветски освајачи,
Арбанаси и кољачи,
Нек из гроба свога претка,
Jезом грозном опет чују,
Србија је Света земља,
Србија је загонетка.
11.11.2018.

Чупкао сам зрна грожђа – Миле Албијанић

Чупкао сам зрна грожђа са одрина са чокота стављао их међу усне моје драге, мог живота… Драгост би ме обузела кад би ми из руку јела… Њежност бескрајна… Каткад ми кроз пољубац слатки нектар даривала… Учинивши моје срце треперавом кријесницом у коју се са усана љубав ватра слијевала… У тренут би тај се нектар у опојно … Настави са читањем “Чупкао сам зрна грожђа – Миле Албијанић”

Чупкао сам зрна грожђа
са одрина са чокота
стављао их међу усне
моје драге, мог живота…

Драгост би ме обузела
кад би ми из руку јела…
Њежност бескрајна…

Каткад ми кроз пољубац
слатки нектар даривала…
Учинивши моје срце
треперавом кријесницом
у коју се са усана
љубав ватра слијевала…

У тренут би тај се нектар
у опојно зрело вино
лудим чудом претворио
па у души искром сјајном
ко метеор изгорио…

Правили смо своје вино
вино жеље вино наде
правили га ваздан цјели
опијени од насладе

Од уста се њених медних
начинила винарија
ја енолог устрептали
што му  жарко око сија…

Чупкао сам зрело грожђе
са одрина са чокота
правили смо своје вино
пјанили се до кикота

Занесени загрљени
нераздвојних струјних уста
трошили смо жарке дане
вреле ноћи од августа…

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту

Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ, прва у новој 2019. години одржана су у четвртак 31. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту. Било је то још једно изузетно вече уз одличну поезију, прави хумор и добру музику… Програм су уредили и водили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. По први пут на сусретањима наступила је … Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту”

https://www.youtube.com/watch?v=DNtpZWtSnQY

Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ, прва у новој 2019. години одржана су у четвртак 31. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту. Било је то још једно изузетно вече уз одличну поезију, прави хумор и добру музику… Програм су уредили и водили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. По први пут на сусретањима наступила је са одличном поезијом Данијела Јевремовић, песникиња из Крушевца. У  програму су учествовали и говорили своју поезију: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић, Латинка Ђорђевић, Саша Милетић, Јована Марковић, Дејан Петровић Кенац, Градимир Карајовић, Богдан Јевтић, Дејан Милошевић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Даница Рајковић, Драгослав Мирковић, Добринка Почековац, Живота Трифуновић, Слађана Бундало, а своје афоризме говорио Михајло Ћирковић. За музички тренутак постарио се Градимир Карајовић на усној хармоници. Фотографије је усликао Стефан Кнежевић, видео снимак је снимио Славиша Паунковић, а аудио запис је забележио Љубодраг Обрадовић.

Не тражи ме – Данијела Нела Јевремовић

Не тражи ме,не зови ме, не пиши ми,не моли ме, нисам више она иста, не би ме такла ни твоја суза чиста.   Ако ти се учини да негде видиш мој лик, то је нека друга жена мени налик, не би ме такву хтео чак и када би ме  данас смео.   Можда ме има … Настави са читањем “Не тражи ме – Данијела Нела Јевремовић”

Не тражи ме,не зови ме,

не пиши ми,не моли ме,

нисам више она иста,

не би ме такла ни твоја

суза чиста.

 

Ако ти се учини да негде

видиш мој лик,

то је нека друга жена

мени налик,

не би ме такву хтео

чак и када би ме  данас смео.

 

Можда ме има у крошњама

дрвећа,

можда су ми усне у боји

цвећа,

или у лелујавој трави

где се назиру пупољци плави.

 

Можда ми чујеш глас

у ветру који ти речи шапуће

да је за мене био спас

што си ме оставио у пролеће.

 

Можда ми се душа вије

негде међ’ птицама ластавицама

или псима луталицама,

убогим бескућницима.

 

Међ’ рекама и морима,

модрим зорама,

дубоким водама

и нечујним рибама.

 

И када би ме срео

ухватио,у мрежу бацио

не би ме такву више волео,

не би ме такву хтео,

чак и кад би ме данас смео.

ARHANGEL MIHAJLO-Miroslav Krnjeta

  Viteže nebeski,Gospodnja snaga iz tebe sija, svakom živom biću čuti nebesko ime prija. Satkan si od ljubavi i svetlosti, Mihajlo tebe zovu, ti si vojvoda božiji na nebeskom krovu. Zlo i tama se tebe plaše, na krilima svojim ti donosiš slavu Gospodnju i spasenje naše. One koji su se okrenuli protiv oca, ti si … Настави са читањем “ARHANGEL MIHAJLO-Miroslav Krnjeta”

 

Viteže nebeski,Gospodnja snaga
iz tebe sija,
svakom živom biću čuti nebesko ime prija.
Satkan si od ljubavi i svetlosti,
Mihajlo tebe zovu,
ti si vojvoda božiji na nebeskom krovu.

Zlo i tama se tebe plaše,
na krilima svojim ti donosiš
slavu Gospodnju i spasenje naše.
One koji su se okrenuli protiv oca,
ti si bacio Gospodu ispod nogu
zato si ti najbliži Bogu.
Najviše sijaš i svetliš u božijem dvorcu
Zbog ljubavi prema jedinom istinskom tvorcu.

Anđeoska vojska silna,
sa tobom božijim knezom na čelu,
klizi kroz zvezdana prostranstva
tamu pobeđuje svetlošću,
bezživotno crnu pretvara u večno belu.
Ratnik arhangel je tu sve ove zemaljske dane
da zaštiti duše nejake od zle tame.

Zovite u nevolji ime Gospoda Boga
poslaće vam spas kroz najvernijeg anđela svoga.
Sudnjega dana,zajedno sa ocem ti si u sudu,
svakom čoveku po delima
daješ pravdu i konačnu presudu.
Podižeš mač na nečiste u srcu,
takvi ne mogu u dom jedinom tvorcu.
Nebeska sila peva božiju pesmu,
sa nebesa se čuje anđeoska oda
ti si Mihajlo prvi do Gospoda.