Manimo se ljudi gluposti
ko je bolji,ko je u pravu,
ne lomimo s ti glavu
volimo se i živimo u radosti.
Ne pravimo drame i nevolju
bacimo beznačajne sitnice,
pa lepši je cvet u polju
srećnije su skitnice.
Kuda žurba,čemu nervoza,
ne možemo brže od voza.
Vratimo istinske prioritete
i recimo prelep si svete.
Zar nije lepši pogled na dugu
nego besan automobil u krugu,
zar nije lepše gledati lastin let
nego mrzeti ceo svet.
Šta srce više voli,
šta duša više želi,
sujete,svađe,boli,
ili radost kad s drugim deli.
Šta je zaista bitno
karijera bez života puna stresa,
da bezglavo jurimo hitno
ili da plovimo strpljivo,mirno,tiho.
Stalno hranimo ego
dokle besni čoveče.
Ostavimo visine,kažimo zbogom brigo
i provedimo mirno porodično veče.
