Месец: децембар 2018.

Rastanka se našeg sećam
Lep je dan tada bio
Plakala si na rastanku
A,ja sam suze krio…

Otišla si nekud daleko
U daleki neki svet
U daljini gledao sam
Crnu kosu i u njoj beli cvet…

Letele su suze po mom licu
Letele i noć i dan
Od naše ljubavi
Ostao je samo san…

Ostale su suze na tom peronu
Dok dam te u daljini gubio
U sećanje mi se vratilo u glavi
Kad sam te prvi put poljubio…

San o tebi i dalje stoji
U dubini srca mog
Još uvek pamtim prelep osmeh
Sa lepog lica tvog…

Ne mogu tek tako da nateram srce
Da o tebi zaboravi sve
Još uvek te čuvam u mislima
I još uvek volim te…

Nemoj da me kriviš
Krivim sam sebe
Dovoljna je kazna i to
Što živim bez tebe…

Nemoj da me kriviš
Ruši mi se sve
Teško je živeti bez tebe
Veruj mi,teško je…

Nemoj da me kriviš
Srce me moje krivi
Bez tvog slatkog osmeha
Meni se uopšte ne živi…

Nemoj da me kriviš
Nemoj,molim te
Znam da sam uništio sve
Ali,još uvek volim te…

Nemoj da me kriviš
Neću moći da izdržim to
Jer pući će mi srce i bez toga
Odavno je već slomljeno…

A,ako želiš da me kriviš
Seti se onda,jednom, bar
Da smo nekad srećni bili
I da smo bili najlepši par…

Godina stara bliži se kraju.
Netko je vidi u paklu,netko pak u raju,
a svima skupa ona će da reče:
“Dolazi moje posljednje veče.
U ponoć čekajte novoga gosta,
mene je eto već bilo dosta.”

Znajuć tvoju želju, dragi prijatelju,
sa strepnjom čekam da ponoćni sat
otkuca Nove godine bat.
U Novoj godini ti želiš poći
plavom pučinom vala,
od luke do luke, od žala do žala.

Ne bih da ideš,sasvim ti je jasno,
al’ je za te želje beznadno i kasno.
I zato kad u ponoć lijepe želje stanu da se roje
za sve drage moje,
neću zaboravit tada ni plave planove tvoje.

Željet ću sreću novome mornaru,
kad godina nova isprati staru.
Molit ću tada od godine Nove
neka ti ispuni sve tvoje snove.
Da te čuvaju i vali i žali,
da tvoj brod na sve bude čvrst,
nek’ digne ona svoj svemoćni prst.

Bit će tad dignute čaše
i za trajno prijateljstvo naše.
Dok brod tvoj bude daleko od mene
da se bar ponekad sjetiš Jelene.

Zvala se Lidija
I imala je kosu dugu
Odjednom je ušla u moj život
I u njemu ostavila pustoš i tugu…

Oboje smo imali po deset godina
Kad smo se upoznali
Da će se medju nama desiti velika ljubav
Mi to onda nismo znali…

Svidela mi sr istog trena
Čim sam je video,od prvog dana
Al ona je sad našla drugog dečka
A u mom srcu stoji velika rana…

Bila mi je prva ljubav
A prva ljubav na zaborava
Ona uvek ostaje u sećanju
Jer je iskrena i prava…

Ono što je bilo medju nama
Više se nikad dogoditi neće
Ona sada voli drugog dečka
I da njim traži svoj kutak sreće…

Srećnem je ponekad u gradu
Kažemo jedno drugom ćao
Onako uzgred i u letu
Ali jedna stvar kod nje
Će mi uvek ostati u sećanju
Imala je najlepši osmeh na svetu…

Zar zbog nje da pijem, da se napijem
Zar zbog nje da plačem,da suze lijem
Zat je ona toliko važna u životu mom
Pa je od njega napravila lom…

Dok je nidam video ni sreo
Alkohol nisam voleo ni hteo
Al otkad sam se u nju zaljubio
Glavu sam skroz naskroz izgubio…

Zar ona može da mi stvori takve probleme
Zar suze da ronim zbog devojke jedne
Čat srm nje ne postoji druga
Zar zbog nje da me mori tuga…

Zar samo ona ima oči plave
Zar njene oči da mi dodju glave
Zar je samo njena kosa crna i duga
Zar je sem nje nema ni jedna druga…

Zar samo ona ima meku ruku
Jel samo je ona zgodma u struku
Zar so ona ume slatko da se smeje
Zar samo njen pogled može tako fa me greje…

Zar samo ona ume nežno da ljubi
Zar se samo u njenom zagrljaju svest gubi
Zar samo ona ima usne kao med
Zar samo ona ume poljupcima da otopi led…

Zar je samo ona lepa kao cvet
Zar samo zbog nje postoji svet…